Ovim evropskim standardom opisuju se tri metode ispitivanja za određivanje efekta zasićenja i ubrzanog kondicioniranja uzoraka pod vodom. Ove metode se mogu koristiti za vrednovanje uticaja vlage na asfaltnu mešavinu sa ili bez aditiva za poboljšanje prionljivosti agregata i bitumena, uključujući tečnosti kao što su amini ili punila kao što su hidratisani kreč ili cement:
- metoda ispitivanja A koristi čvrstoću na indirektno zatezanje na cilindričnim uzorcima asfaltnih mešavina;
- metoda ispitivanja B koristi čvrstoću na pritisak na cilindirčnim uzorcima asfaltnih mešavina;
- metoda ispitivanja C definiše vrednost vezivanja za meke asfaltne mešavine 1 sat nakon umešavanja, gde se veza bitumena i agregata izjednačava sa vrednošću vezivanja.
Metode A i B daju u proseku iste rezultate. Međutim, ako je odnos visine i prečnika uzoraka manja od 0,5, metoda B nije pogodna. Metoda C je pogodna za meke asfaltne mešavine sa viskozitetom bitumena na 60 ºC manjim ili jednakim 4000 mm2/s, gde metode A i B nisu pogodne. NAPOMENA: Metode A i B su pogodne za meke asfaltne mešavine sa bitumenom koji ima viskozitet na 60 oC veći od 4000 mm2/s.
