енглески
Gb quotient of the radiant flux (3.2.3) on a given plane receiver surface received from a small solid angle centred on the sun's disk to the area of that surface Note 1 to entry: If the plane is perpendicular to the axis of the solid angle, direct normal solar irradiance Gbn is received. Note 2 to entry: Unit: W∙m-2. Note 3 to entry: Approximately 97 % to 99 % of the direct solar radiation received at ground level is contained within the wavelength range from 0,3 µm to 3 µm (see Reference [3]). Depending on the direct irradiance measurement instrument or the solar technology involved, different wavelength ranges are included. In order to describe direct irradiance correctly, the wavelength range or the spectral response of the instrument or the involved technology has to be specified. Note 4 to entry: In general, direct normal solar irradiance is measured by instruments with field-of-view angles (3.3.6) of up to 6°. The currently recommended instrument design uses 5° field-of-view (see Reference [5]). A part of the scattered radiation around the Sun's disk (circumsolar radiation (3.2.18)) is included, as the solar disk itself has a field-of-view angles (3.3.6) of about 0,5°. Note 5 to entry: In order to describe direct normal solar irradiance accurately, it is necessary to specify how circumsolar radiation (3.2.18) is included in it using the following terms. Bn is the experimental direct normal irradiance.
In atmospheric radiation transfer models, another parameter is often used: Bidealn(αL). Bidealn(αL) is the direct normal irradiance up to the angular limit, αL, which in this case mostly corresponds to the sun disk half-angle (∼0,27°). Bidealn(αL) is calculated as Bn, the penumbra function being set equal to 1 (see also Reference [6]). In concentrating solar power plant models Bidealn(αL) or Bn might be used depending on the sunshape (3.2.21) data applied in the model. The angular limit, αL, also has to fit to the applied sunshape (3.2.21)
српски
Нема информација
српски
_G_b
однос флуксa зрачења (3.2.3) на датој равни пријемне површине, примљеног из малог просторног угла, центрираног на Сунчевом диску, и величине те површине
- 1 уз термин: Ако је раван управна на осу просторног угла, онда је примљено зрачење директна густина снаге сунчевог зрачење _G_bn.
НАПОМЕНА 2 уз термин: Јединица: W × m–2.
НАПОМЕНА 3 уз термин: Приближно од 97 % до 99 % директног сунчевог зрачења које прими тло потиче из опсега таласних дужина од 0,3 mm до 3 mm (видети референцу [3]). У зависности од инструмента за мерење директне густине снаге зрачења или технологије сунчеве енергије, укључени су различити опсези таласних дужина. Да бисмо исправно описали директну густину снаге зрачења, морају бити наведени опсег таласних дужина, или спектрални одзив инструмента, или укључене технологије.
НАПОМЕНА 4 уз термин: По правилу се директна нормална густина снаге сунчевог зрачења мери инструментима са угловима видног поља (3.3.6) до 6°. Тренутно препоручени пројектовани инструмент користи видно поље од 5° (видети референцу [5]). Укључен је део расејаног зрачења око Сунчевог диска [_циркумсоларно зрачење_ (3.2.18)], пошто су углови видног поља (3.3.6) Сунчевог диска од око 0,5°.
НАПОМЕНА 5 уз термин: Да бисмо тачно описали директну нормалну густину снаге зрачења, потребно је навести како је циркумсоларно зрачење (3.2.18) укључено у њега, користећи следеће термине. _B_n је експериментална директна нормала густинa снаге зрачења.
У моделима преноса атмосферског зрачења често се користи још један параметар: B_idealn(αL). _B_idealn(αL) је директно нормално зрачење до угаоне границе, _α_L, која у овом случају углавном одговара половини угловног пречника Сунчевог диска (∼0,27°). _B_idealn(αL) се израчунава као _B_n, при чему је функција пенумбре постављена на 1 (видети такође референцу [6]). Приликом разматрања електрана на сунчеву енергију могу се користити модели _B_idealn(αL) или _B_n,у зависности од података о _облику Сунца (3.2.21) примењених у моделу. Угаона граница,α_L, такође мора да одговара примењеном _облику Сунца (3.2.21).
