frakcionalni faktorijalni eksperiment 2k–p

experiment which uses a carefully selected subset (2–p) of a 2k full factorial experiment NOTE 1

eksperiment koji koristi pažljivo odabrani podskup (2–p) od 2k punog faktorijalnog eksperimenta NAPOMENA 1 Za veliki broj faktora, 2k može da zahteva više tretmana nego što je moguće. Pažljivim izborom, približno ista količina informacija može se dobiti iz frakcionalnog faktorijalnog eksperimenta kao punog faktorijalnog eksperimenta. Posebno, izbor je učinjen tako da efekti i interakcije, za koje se očekuje da budu od praktične važnosti, budu pomešani samo sa interakcijama koje se mogu zanemariti. NAPOMENA 2 Za p = 1, rezultujući frakcionalni faktorijalni eksperiment je polufrakcija; za p jednako 2, rezultujući frakcionalni faktorijalni plan je četvrtinska frakcija i tako dalje. NAPOMENA 3 Frakcionalni faktorijalni eksperiment 2k–p je isplaniran tako da k faktori budu podeljeni u dve grupe, prva grupa sa k–p faktora i druga grupa sa p faktora. k–p faktora u prvoj grupi dodeljeno je potpunom faktorijalnom planu sa 2k–p eksperimentalnih jedinica koje predstavljaju broj eksperimentalnih jedinica plana. Nivoi svakog od faktora druge grupe za svaku eksperimentalnu jedinicu definisani su pomoću nivoa faktora prve grupe. Skup od p jednakosti koje definišu faktore druge grupe nazivima faktora prve grupe, naziva se izvorna relacija, jer iz nje proističe plan. p jednakosti izvorne relacije se mogu koristiti za izračunavanje 2k–p –1 jednakosti definicione relacije koja definiše svojstva plana. PRIMER Razmatra se eksperiment sa 6 faktora i 16 tretmana. Na osnovu toga se predlaže frakcionalni faktorijalni plan 26–2. Četiri faktora (A, B, C i D) moraju se postaviti tako da se može realizovati potpuni faktorijalni eksperiment. Druga dva faktora E i F mogu se postaviti pomoću nivoa A, B, C i D. Jedna moguća specifikacija je iz izvornih relacija E = ABC i F = BCD. (Napomenimo da su četvoroslovne sekvence ili nizovi karaktera ABCE i BCDF, koji se pojavljuju u ovoj konstrukciji, poznate kao reči; na primer ABC je troslovna reč, ACDEG je petoslovna reč i tako dalje). Koristeći oznake +1, –1 za nivoe faktora, nivoi A, B i C određuju (preko proizvoda ABC) odgovarajući nivo E. Takođe, nivoi B, C i D određuju nivo F (preko proizvoda BCD). Na primer, za eksperimentalnu jedinicu broj 1, vrednosti od A do D su pokazane u tabeli primera u 2.1.2.1. E i F se takođe realizuju na niskim nivoima za eksperimentalnu jedinicu 1. Glavni efekat E je pomešan sa troulaznom interakcijom ABC, a glavni efekat F je pomešan sa troulaznom interakcijom BCD. Potpuni pseudonim ili struktura konfuzije može se izvesti iz definicione relacije I = ABCE = BCDF = ADEF.

eksperiment koji koristi pažljivo odabrani podskup (2–p) od 2k punog faktorijalnog eksperimenta NAPOMENA 1 Za veliki broj faktora, 2k može da zahteva više tretmana nego što je moguće. Pažljivim izborom, približno ista količina informacija može se dobiti iz frakcionalnog faktorijalnog eksperimenta kao punog faktorijalnog eksperimenta. Posebno, izbor je učinjen tako da efekti i interakcije, za koje se očekuje da budu od praktične važnosti, budu pomešani samo sa interakcijama koje se mogu zanemariti. NAPOMENA 2 Za p = 1, rezultujući frakcionalni faktorijalni eksperiment je polufrakcija; za p jednako 2, rezultujući frakcionalni faktorijalni plan je četvrtinska frakcija i tako dalje. NAPOMENA 3 Frakcionalni faktorijalni eksperiment 2k–p je isplaniran tako da k faktori budu podeljeni u dve grupe, prva grupa sa k–p faktora i druga grupa sa p faktora. k–p faktora u prvoj grupi dodeljeno je potpunom faktorijalnom planu sa 2k–p eksperimentalnih jedinica koje predstavljaju broj eksperimentalnih jedinica plana. Nivoi svakog od faktora druge grupe za svaku eksperimentalnu jedinicu definisani su pomoću nivoa faktora prve grupe. Skup od p jednakosti koje definišu faktore druge grupe nazivima faktora prve grupe, naziva se izvorna relacija, jer iz nje proističe plan. p jednakosti izvorne relacije se mogu koristiti za izračunavanje 2k–p –1 jednakosti definicione relacije koja definiše svojstva plana. PRIMER Razmatra se eksperiment sa 6 faktora i 16 tretmana. Na osnovu toga se predlaže frakcionalni faktorijalni plan 26–2. Četiri faktora (A, B, C i D) moraju se postaviti tako da se može realizovati potpuni faktorijalni eksperiment. Druga dva faktora E i F mogu se postaviti pomoću nivoa A, B, C i D. Jedna moguća specifikacija je iz izvornih relacija E = ABC i F = BCD. (Napomenimo da su četvoroslovne sekvence ili nizovi karaktera ABCE i BCDF, koji se pojavljuju u ovoj konstrukciji, poznate kao reči; na primer ABC je troslovna reč, ACDEG je petoslovna reč i tako dalje). Koristeći oznake +1, –1 za nivoe faktora, nivoi A, B i C određuju (preko proizvoda ABC) odgovarajući nivo E. Takođe, nivoi B, C i D određuju nivo F (preko proizvoda BCD). Na primer, za eksperimentalnu jedinicu broj 1, vrednosti od A do D su pokazane u tabeli primera u 2.1.2.1. E i F se takođe realizuju na niskim nivoima za eksperimentalnu jedinicu 1. Glavni efekat E je pomešan sa troulaznom interakcijom ABC, a glavni efekat F je pomešan sa troulaznom interakcijom BCD. Potpuni pseudonim ili struktura konfuzije može se izvesti iz definicione relacije I = ABCE = BCDF = ADEF.