Институт објавио студију о грађевинском сектору у Србији
Презентација студије „Преглед сектора грађевинске индустрије Србије који је обухваћен европском Уредбом (ЕУ) 305/2011 и очекивани утицај на индустрију”, коју је Институт за стандардизацију Србије (ИСС) објавио у сарадњи са Чешком канцеларијом за стандарде, метрологију и испитивања (UNMZ), као и панел-дискусија која је након тога уследила, привукле су јуче пажњу представника Министарства привреде, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Привредне коморе Србије, јавних предузећа из области грађевинарства, као и малих и средњих предузећа из ове области. У присуству више од 40 учесника, панел-дискусију званично је отворила директорка ИСС-а Татјана Бојанић, која је том приликом истакла да је израда студије само једна од бројних активности релевантних за област грађевинарства које је ИСС спровео у оквиру Чешког програма за развој сарадње под називом „Подршка унапређењу и развоју сектора инфраструктуре квалитета Србије”.
- Израда студије је, иначе, започета уз координацију и консултације са Министарством привреде и Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а главни циљ који смо њом хтели да постигнемо јесте израда експертизе о стању капацитета у Србији у области грађевинских производа и њиховог јачања у области инфраструктуре квалитета и имплементације европског законодавства и стандарда, посебно са циљем проширења тржишта за пласман ових производа – истакла је Татјана Бојанић.
Након тога је Дејана Милинковић, аутор студије, представила кључне резултате студије који се односе на мапирање и димензионирање сектора грађевинске индустрије Србије, структуру регистрованих привредних субјеката из овог сектора, као и обим тржишта (производња, продаја, увоз и извоз) у периоду 2015–2017. године, који могу бити од користи у наредном периоду у којем нас очекује обавезујућа примена хармонизованих европских стандарда из ове области.
Користећи податке Агенције за привредне регистре, тачније шифре делатности, као и царинске бројеве и предмете и подручја примене 444 хармонизована стандарда чија је примена обавезна у складу са Европском уредбом о грађевинским производима (CPR), идентификована су 5.734 привредна субјекта на које се односи ова уредба и који ће у свом пословању бити обавезни да примене наведене хармонизоване стандарде. Оно што је посебно значајно, а што је показала студија, јесте да чак 83% привредних субјеката у области грађевинске индустрије чине микро предузећа (са до 10 запослених и до 700.000 евра годишњег промета) – истакла је Дејана Милинковић.
Како је она нагласила, то су микро предузећа која углавном послују на локалном, домаћем тржишту и с обзиром на то да нису извозници, највећим делом нису ни упознати са захтевима европских стандарда. Према њеним речима, та микро предузећа су, заправо, носилац грађевинске индустрије у Србији и велики је проблем како да се нађе прави начин да им се пружи подршка у припреми за обавезујућу примену уредбе и хармонизованих стандарда. Један од одговора на то питање је образовање и обучавање произвођача грађевинских производа, пројектаната и извођача радова, али и представника кандидата за именована тела и надлежних органа за надзор тржишта грађевинских производа.
Студија такође садржи и процену трошкова припреме тржишта за пуну примену Уредбе, односно хармонизованих стандарда (имплементација стандарда, спровођење оцењивања, сертификација, издавање декларација о производима, итд.)
Ивана Вулетић из Привредне коморе Србије – секретар Удружења за грађевинску индустрију, истакла је да је позитиван резултат студије то што постоји децентрализација, односно равномерна регионална расподела ових предузећа.
- Највише таквих привредних субјеката је регистровано у шумадијском региону (око 36%), док је у Београду, Источној Србији и Војводини по око 20%. Привредна комора Србије је баш за та микро, мала и средња предузећа расписала јавни конкурс за дигитализацију, који је управо у току, а којим је предвиђено да та предузећа могу да добију до 50.000 евра подршке за дигитализацију пословања – нагласила је Вулетић.
Један од захтева хармонизованих стандарда јесте обавеза увођења и одржавања фабричке контроле производње, а у зависности од врсте производа и његове предвиђене употребе, поједини произвођачи морају да укључе и трећу страну. У томе ће велику улогу имати сертификациона тела, као што је Институт ИМС.
- ИМС је кренуо у припреме за имплементацију ове регулативе још 2004. године и од тада смо почели опремање лабораторија новом опремом и образовање запослених. Пре шест година смо са чешким институтом TZUS потписали уговор о сарадњи захваљујући којем се производи наших произвођача пласирају на европско тржиште без додатних трошкова – изјавила је Биљана Илић, руководилац сертификационог тела Института ИМС.
У врло живој дискусији која је уследила након уводних обраћања панелиста закључено је да је једна од активности у којој ће се представници присутних регулаторних тела, предузећа, удружења, као и ИСС-а, у наредном периоду ангажовати јесте предузимање мера за повећање броја стандарда обухваћених овом уредбом донетих на српском језику како би се ови стандарди учинили доступнијим микро, малим и средњим предузећима (ММСП).
Управо у том циљу је ИСС, како је навела директорка ИСС-а, већ увео услугу пружања савета о примени стандарда без накнаде за представнике ММСП-а, затим електронску куповину стандарда, постављање базе националних прописа у којима се позива на српске стандарде на веб-сајт ИСС-а, као и веома популарну и приступачну услугу – онлајн-читање стандарда.
Највећи допринос који смо већ учинили за ММСП јесте повећање доступности стандарда и информација о стандардима кроз отварање инфоцентара за стандарде у шест регионалних центара Привредне коморе Србије – изјавила је Татјана Бојанић.
Представљена студија се, иначе, може преузети на следећој адреси: https://www.iss.rs/rs/news/news_460.html.
Чешки пример
Мирослав Хлопек, заменик председника Чешке канцеларије за стандардизацију, метрологију и испитивање, навео је да је и у Чешкој Републици највећи изазов у овом поступку прилагођавања произвођача новој европској уредби био тај да се помогне опстанку микро и малих предузећа отварањем европског тржишта.
- У том циљу отворен је веб-портал посебно за грађевински сектор на којем су се налазиле све релевантне информације у вези са стандардима, регулативом, сертификацијом и испитивањем производа, што је њима било најкорисније – истакао је Хлопек.
