Овим документом утврђује се метода за оцену мирног течења чисте воде у каналима са занемарљивом рапавошћу (глатким каналима), са хоризонталним дном (или каналима са благим нагибом), чија се кота дна нагло мења због присуства хидротехничке грађевине, са вертикалном каскадом и слободним преливањем. Такав прелив представља контролни пресек и омогућава оцену протока методом мерења крајње дубине. Иако су проучавани различити попречни пресеци корита са слободним преливом, разматрају се само они који су након одговарајућих истраживања и испитивања опште прихваћени, и због тога не захтевају калибрацију на основу теренских мерења. Овим документом обухваћена су корита са следећим облицима попречних пресека: а) правоугаони са млазом са сужењем и слободним млазом, б) трапезни, в) троугаони, г) кружни и д) параболични. Струјнице су на ивици закривљене па, измерена дубина на низводној ивици није једнака критичној дубини израчунатој из израза заснованог на претпоставци о паралелном течењу. Међутим, веза између крајње дубине и критичне дубине (која важи за случај када се претпостави једнолико течење) је јединствена и користи се за процену протока кроз ове објекте.
