У оквиру контекста безбедне plug-and-play интероперабилности, сајбер безбедност је процес способности спречавања неауторизованог приступа или модификације, злоупотребе, спречавања коришћења, или неауторизоване употребе информација које су складиштене, којима се приступа преко или се преносе на и са PHD/PoCD (личних медицинских уређаја, уређаја за пружање здравствене заштите на месту неге). Процесни део сајбер безбедности је контрола безбедности информација која се односи и на дигиталне податке и на односе са безбедношћу и употребљивошћу. За PHD/PoCD, овај стандард пружа безбедносну основу техника ублажавања сајбер-безбедности слоја апликације за одређене случајеве коришћења или за време када су одређени критеријуми испуњени. Овај стандард даје алата за безбедност информација прикладан за PHD/PoCD интерфејсе, који испуњава пресек захтева и препорука Националног института за стандарде и технологију (NIST) и Европске агенције за безбедност мрежа и информација (ENISA). Овај стандард се пресликава на NIST оквир сајбер безбедности [B15]; IEC TR 80001-2-2 [B8]; и класификацијску шему лажирања, неовлашћеног приступа, одбацивања, откривања информација, ускраћивања услуге и подизања привилегија (STRIDE). Технике ублажавања су засноване на проширеној CIA тријади (тачка 4) и описане су уопштено како би се омогућило произвођачима да одреде најприкладније алгоритме и имплементације.
