Овај документ се примењује на одређивање специфичне активности бета емитера коришћењем течног сцинтилационог бројања. Метода захтева припрему сцинтилационог извора, који се добија мешањем узорка за тестирање и сцинтилационог коктела. Узорак за тестирање може бити течан (водени или органски) или чврст (честице или филтер или планшет). НАПОМЕНА: Планшете су узорци, описани у 8.5, од чврстог материјала, нпр. мале металне, пластичне или стаклене посуде или носећи материјал направљен од ових материјала.
Овај документ описује услове за мерење специфичне активности радионуклида – емитера бета зрачења помоћу течног сцинтилационог бројања [2].
Избор методе тестирања коришћењем течног сцинтилационог бројања подразумева разматрање потенцијалног присуства других радионуклида емитера бета-, алфа- и гама зрачења у узорку за тестирање. У овом случају, примењује се специфичан третман узорка сепарацијом или екстракцијом за изоловање радионуклида од интереса како би се избегла било каква интерференција са другим бета-, алфа- и гама-емитујућим радионуклидима током фазе бројања.
Овај документ се примењује на све врсте течних узорака са специфичном активности у распону од око 1 Bq·l−1 до 106 Bq·l−1. Течне узорке је могуће разблажитикако би се добио раствор са активношћу компатибилном са мерним инструментом. За чврсте узорке, активност припремљеног сцинтилационог извора мора бити компатибилна са мерним инструментом.
Опсег мерења Зависи од методе испитивања: природом испитиваног узорка, припремом смеше сцинтилатора и испитиваног узорка , мерним склопом, као и са присуством коегзистирајућих активности услед интерферирајућих радионуклида.
Припреме испитиваног узорка (као што је дестилација за мерење 3H или синтеза бензена за мерење 14C, итд.) нису предмет овог документа и описане су у специфичним методама испитивања коришћењем течне сцинтилације[3][[4][5][6][7][8][9][10].
