Овај стандард дефинише електромагнетно окружење целокупног железничког система, укључујући систем за масовни превоз путника и лаког шинског превоза. Стандард описује методу мерења за верификацију зрачења и даје картографске вредности поља која се најчешће појављују. Овај европски стандард специфицира граничне вредности зрачења целог железничког система према околини. Параметри емисије се односе на посебна мерна места дефинисана у тачки 5. Треба претпоставити да ове емисије постоје у свим тачкама у вертикалним равнима које су удаљене 10 m од средишњих линија спољашњих електрификованих железничких колосека, или 10 m од ограде подстанице. Такође, зоне изнад и испод система на железници могу бити под утицајем електромагнетских емисија и посебне случајеве треба размотрити појединачно. Ове посебне одредбе треба да се користе заједно са општим одредбама из EN 50121-1. За постојеће железничке пруге, претпоставља се да ће усклађеност са захтевима емисије EN 50121-3-1, EN 50121-3-2, EN 50121-4 и EN 50121-5 обезбедити усклађеност са граничним вредностима емисије датим у овом делу. За новоизграђене системе на железници најбоља је пракса да се обезбеди усклађеност са граничним вредностима емисије датим у овом делу стандарда (како је дефинисано у плану за EMC према EN 50121-1).
