Овом техничком спецификацијом утврђује се метода испитивања за одређивање отпорности према губитку материјала услед хабања асфалтних мешавина које се користе код застора коловозних конструкција путева или аеродрома изложених великим напонима смицања. Ови напони смицања на контактној површини између пнеуматика и коловоза могу бити последица скретања возила. Услед тих напона смицања на површини тих слојева уочава се губитак материјала. Обично се испитивање врши код асфалтних слојева са високим садржајем шупљина испуњених ваздухом (на пример, порозни асфалт), али се такође може применити и на остале асфалтне мешавине. Узорци за испитивање могу да буду или произведени у лабораторији, или извађени из коловоза.
НАПОМЕНА Испитивање је развијено у циљу одређивања отпорности према губитку материјала услед хабања површинских слојева којима се смањује бука, код којих је губитак материјала нормативни критеријум оштећења. Испитивање се такође може вршити код осталих мешавина за површинске слојеве са великом отпорношћу према трајним деформацијама. У случају да мешавина има слабу отпорност према трајним деформацијама током испитивања се могу појавити колотрази. То може утицати на резултате испитивања.
