Овим стандардом се описују три методе испитивања (А1, А2 и B) за одређивање отпорности асфалтних мешавина на трајну деформацију испитивањем при цикличном притиску при спреченом бочном ширењу. Испитивањем се омогућава разврставање разних мешавина ради провере прихватљивости дате мешавине. Њима се не омогућава предвиђање количине асфалта која се одваја од коловоза. Методама испитивања А1 и А2 описују се методе за одређивање карактеристика пузања асфалтних мешавина наношењем једноаксијалног цикличног притиска при спреченом бочном ширењу. У овом испитивању се цилинрични узорак излаже цикличном аксијалниом напону. Метода А2 се препоручује код ливеног асфалта, а метода А1 код осталих асфалтних мешавина. Да би се спречило бочно ширење, пречник плоче преко које се наноси оптерећење треба да буде мањи од пречника узорка. Код методе испитивања А1, узорак за испитивање се оптерећује у цикличним блок-пулсевима, док се у методи А2 оптерећење наноси цикличним полусинусним пулсевима са периодима растерећења. Методом испитивања B се описује метода за одређи¬вање карактеристика пузања асфалтних мешавина помоћу триаксијалног цикличног опита притиска. У овом опиту се цилиндрични узорак излаже бочном притиску и цикличном аксијалном напону. Овај опит се најчешће користи за вредновање и развој нових типова мешавина. Овај европски стандард се односи на узорке припремљене у лабораторији или керно¬ване из изведеног слоја. Највећа величина зрна агрегата је 32 mm.
НАПОМЕНА 1 Спречено бочно ширење узорка је неопходно за реално понашање у односу на трајну деформацију, посебно за дисконтинуалне мешавине са крупним агрегатом.
НАПОМЕНА2 Ради испитивања типа, услови испитивања су дати у SRPS EN 13108-20.
