Овим документом утврђују се општи принципи за одређивање затезних својстава пластичних маса и пластичних композита, под дефинисаним условима. Неколико различитих врста узорака за испитивање су дефинисани да одговарају различитим врстама материјала детаљно описаним у наредним деловима стандарда ISO 527. Методе се користе за испитивање затезних својстава узорака за испитивање и за одређивање затезне чврстоће, модула затезања и других аспеката зависности напрезање/деформација при затезању, под дефинисаним условима. Методе су селективно погодне за коришћење са следећим материјалима: - крутим и полукрутим термопластичним материјалима за пресовање, екструдирање и ливење, укључујући компаунде с пунилима и ојачане компаунде поред оних без пунила; крутих и полукрутих термопластичних плоча и филмова; - крутим и полукрутим термореактивним материјалима за пресовање, укључујући компаунде с пунилима и ојачане компаунде; крутим и полукрутим термореактивним плочама, укључујући ламинат; - термореактивним композитима ојачаним влакнима и термопластичним композитима са једносмерним или неједносмерним ојачањима, као што су мат, тканине, ткане пређе, сечене нити, комбинације и хибридна ојачања, пређе и млевена влакна, плоча направљена од претходно импрегнираних материјала (прези); - термотропним течним кристалним полимерима. Методе нису уобичајено погодне за коришћење код крутог ћелијског материјала, за које се користи ISO 1926, или за структуру сендвича које садрже ћелијски материјал.
