Ovim dokumentom utvrđuju se opšti principi za određivanje zateznih svojstava plastičnih masa i plastičnih kompozita, pod definisanim uslovima. Nekoliko različitih vrsta uzoraka za ispitivanje su definisani da odgovaraju različitim vrstama materijala detaljno opisanim u narednim delovima standarda ISO 527. Metode se koriste za ispitivanje zateznih svojstava uzoraka za ispitivanje i za određivanje zatezne čvrstoće, modula zatezanja i drugih aspekata zavisnosti naprezanje/deformacija pri zatezanju, pod definisanim uslovima. Metode su selektivno pogodne za korišćenje sa sledećim materijalima: - krutim i polukrutim termoplastičnim materijalima za presovanje, ekstrudiranje i livenje, uključujući kompaunde s punilima i ojačane kompaunde pored onih bez punila; krutih i polukrutih termoplastičnih ploča i filmova; - krutim i polukrutim termoreaktivnim materijalima za presovanje, uključujući kompaunde s punilima i ojačane kompaunde; krutim i polukrutim termoreaktivnim pločama, uključujući laminate; - termoreaktivnim kompozitima ojačanim vlaknima i termoplastičnim kompozitima sa jednosmernim ili nejednosmernim ojačanjima, kao što su mat, tkanine, tkane pređe, sečene niti, kombinacije i hibridna ojačanja, pređe i mlevena vlakna, ploča napravljena od prethodno impregniranih materijala (preprezi); - termotropnim tečnim kristalnim polimerima. Metode nisu uobičajeno pogodne za korišćenje kod krutog ćelijskog materijala, za koje se koristi ISO 1926, ili za strukture sendviča koje sadrže ćelijski materijal.
