Овај документ један је из серије стандарда који се односе на узимање узорака и испитивање материјала за превлаке и сировина.
Стандардом се утврђује метода за одређивање садржаја испарљивих органских једињења (VOC) и полуиспарљивог органског једињења (SVOC) у материјалима за превлаке и њиховим сировинама.
Овај део се примењује за одређивања VOC-а и SVOC-а када се очекује да је садржај VOC-а и/или SVOC-а већи од 0,01 % по маси до 100 % по маси.
Када је садржај VOC-а већи од 15 % по маси, може да се примени мање компликована метода дата у ISO 11890-1. Ако систем садржи VOC и SVOC, резултат VOC-а, према ISO 11890-1, може бити под утицајем SVOC-а. У том случају стандард ISO 11890-2 има предност. Када је садржај VOC-а мањи од 0,1 %, метода описана у ISO 17895 може бити узета као алтернатива. Стандарди ISO 11890-1 и ISO 17895 не могу да се користе за одређивање садржаја SVOC-а.
Напомена 1 Неки састојци материјала за превлаку и њихових сировина могу да се разграде током анализе и могу изазвати вештачке VOC и SVOC сигнале. Када се одређују VOC и SVOC материјала за превлаку и њихових сировина, ови сигнали су артефакти методе и не треба да буду узети у обзир (примери су дати у Прилогу B).
Овом методом се претпоставља да је испарљива материја вода или органска материја. Међутим, могу да буду присутна и друга испарљива неорганска једињења и може бити потребно да она буду квантитативно одређена другом одговарајућом методом и узета у обзир при израчунавању. Ова метода дефинисана у овом стандарду није примењива за одређивање садржаја воде.
Напомена 2 Ако су органске киселине или базе и њихове одговарајуће соли присутне у материјалу за превлаку или њиховим сировинама, количина која је одређена овом методом може да буде нетачна због промене у равнотежи киселине или базе.
