Ovim međunarodnim standardom se utvrđuju zahtevi za materijale koji se koriste za gumene zaptivke za cevovode za snabdevanje hladnom, pijaćom vodom (do 50 °C); odvodnjavanje, kanalizaciju i odvodnjavanje kišnice (kontiunalni protok do 45 °C i naizmeničan protok do 95 °C). Različito označavanje zaptivki utvrđeno je na osnovu njihovog tipa, primene i zahteva. Takođe su dati opšti zahtevi za završne spojeve zaptivki: svi dodatni zahtevi potrebni za određenu primenu utvrđeni su u odgovarajućim standardima proizvoda, uzimajući u obzir da je performansa spojeva funkcija materijala od kojeg su izrađene zaptivke, geometrije zaptivki i konstrukcije samog spoja. Standard je namenjen, onda kada je to potrebno, za upotrebu sa standardom za proizvod koji definiše zahtevane performanse spojeva. Primenljiv je na zaptivke za sve materijale za cevi, uključujući gvožđe, čelik, glinu, cement, beton, armirani beton, plastiku i plastiku ojačanu staklom. Primenljiv je i na elastomerne komponente kompozitnih i nekompozitnih zaptivki. U slučaju kompozitnih zaptivki za materijale tvrdoće u osegu od 76 IRHD do 95 IRHD, zahtevi za istezanje do pucanja, zaostalu pritisnu deformaciju i relaksaciju napona primenjuju se jedino ukoliko materijal učestvuje u zaptivanju ili u dugotrajnoj stabilnosti zaptivke. U predmet i područje primene ovog standarda uključene su zaptivke koje u svojoj projektovanoj strukturi imaju zatvorenu šupljinu.
