Ovaj standard utvrđuje metodu za određivanje ugljeničnog ostatka, u opsegu od 0,10 % (m/m) do 30,0 % (m/m), koji ostaje posle isparavanja i pirolize naftnih proizvoda pod utvrđenim uslovima.
NAPOMENA 1 Vrednost ugljeničnog ostatka služi za procenu sklonosti naftnih proizvoda da stvaraju ugljenične naslage pod sličnim uslo¬vima degradacije i može korisno da posluži u proceni relativne sklonosti stvaranja ugljenika u proizvodima iste vrste. U tom slučaju mora da se vodi računa o interpretaciji rezultata. Rezultati ispitivanja za proizvode koji daju ostatak veći od 0,10 % (m/m) isti su kao i oni dobijeni ispitivanjem ugljeničnog ostatka metodom po Konradsonu (videti ISO 6615) u opsegu od 0,10 (m/m) do 25,0 (m/m) (za detalje videti Prilog A). Ovaj standard se takođe primenjuje za naftne proizvode koji su u osnovi destilatni materijal i koji daju uglje¬nični ostatak manji od 0,10 % (m/m). Kod takvih materijala se, pre analize, 10 % (V/V) destilatni ostatak priprema prema postupku opisanom u 7.3.1 i 7.3.2. I sastojci koji stvaraju pepeo, definisani prema ISO 6245, i neisparljivi aditivi prisutni u uzorku, sabiraju se sa vrednošću ugljeničnog ostatka i uključeni su u ukupnu vrednost.
NAPOMENA 2 Prisustvo organskih nitrata u izvesnim destilatnim gorivima daće neuobičajeno visoke vrednosti ugljeničnog ostatka. Prisustvo alkil-nitrata u gorivu može da se utvrdi pomoću ISO 13759.
