SRPS EN ISO 12213-1:2016

Prirodni gas — Izračunavanje faktora stišljivosti — Deo 1: Uvod i smernice

Natural gas - Calculation of compression factor - Part 1: Introduction and guidelines (ISO 12213-1:2006)

Апстракт

Standardom ISO 12213 utvrđuju se metode za izračunavanje faktora stišljivosti prirodnog gasa, prirodnog gasa koji sadrži sintetičke primese i sličnih smeša u uslovima pod kojima smeša može da postoji samo kao gas. Standard je podeljen na tri dela, a ovaj prvi deo standarda ISO 12213 sadrži uvod i daje smernice za metode izračunavanja opisane u ISO 12213-2 i ISO 12213-3. Drugim delom opisana je metoda koja se koristi onda kada je poznat detaljan molarni sastav gasa. Trećim delom opisana je metoda koja se koristi onda kada je na raspolaganju manje detaljna analiza koja obuhvata gornju toplotnu vrednost (zapreminska osnova), relativnu gustinu, sadržaj ugljen-dioksida i sadržaj vodonika (ako nije nula). Obe metode su primenljive na suve gasove koji imaju kvalitet za gasovode u uslovima pod kojima se transport i distribucija, uključujući merenje za potrebe primopredaje gasa ili druge obračune, normalno vrše. U opštem slučaju se ove operacije izvode na temperaturama između oko 263 K i 338 K (od oko -10 °C do 65 °C) i pritiscima koji ne prelaze 12 MPa (120 bar). U ovom opsegu je nesigurnost predviđanja u obe metode oko ± 0,1 %, pod uslovom da ulazni podaci, uključujući relevantni pritisak i temperaturu, nemaju nesigurnost.
NAPOMENA Gas kvaliteta za gasovode je skraćeni pojam koji u ovom standardu označava gas koji je obrađen tako da odgovara primeni kao industrijsko, komercijalno gorivo i gorivo za domaćinstva. Iako ne postoji zvaničan međunarodni dogovor o sastavu i svojstvima gasa koji je u skladu s ovim konceptom, određena uputstva u vezi s količinama data su u 5.1.1. Detaljna specifikacija kvaliteta gasa obično je predmet ugovornih aranžmana između kupca i prodavca. Metoda koja je predmet drugog dela takođe je primenljiva (s povećanom nesigurnošću) na više kategorija prirodnog gasa, uključujući vlažan ili kiseli gas, u širem opsegu temperatura i na višim pritiscima, npr. za rezervoare ili uslove podzemnih skladišta, ili pak za vozila (na prirodni gas). Metoda koja je predmet trećeg dela primenjuje se na gasove sa višim sadržajem azota, ugljen-dioksida ili etana od onog koji se normalno nalazi u gasu kvaliteta za gasovode. Ova metoda može da se primeni i u širim opsezima temperature i pritiska, ali sa povećanom nesigurnošću. Za opisane odgovarajuće metode izračunavanja gas mora da bude iznad svoje tačke rošenja vode i ugljovodonika u propisanim uslovima. U ovom standardu su date sve jednačine i numeričke vrednosti koje su potrebne za primenu obe metode. Planirano je da se provereni kompjuterski programi stave na raspolaganje (videti Prilog B).