Kvalitet vode – Primena masene spektrometrije sa indukovano-kuplovanom plazmom (ICP-MS) – Deo 2: Određivanje odabranih elemenata uključujući izotope uranijuma
Water quality - Application of inductively coupled plasma mass spectrometry (ICP-MS) - Part 2: Determination of selected elements including uranium isotopes (ISO 17294-2:2016)
Ovaj deo ISO 17294 utvrđuje metodu određivanja sledećih elemenata u vodi (npr. vodi za piće, površinskoj vodi, podzemnoj vodi, otpadnoj vodi i eluatima): aluminijuma, antimona, arsena, barijuma, berilijuma, bizmuta, bora, kadmijuma, cezijuma, kalcijuma, cerijuma, hroma, kobalta, bakra, disprozijuma, erbijuma, gadolinijuma, galijuma, germanijuma, zlata, hafnijuma, holmijuma, indijuma, iridijuma, gvožđa, lantana, olova, litijuma, lutecijuma, magnezijuma, mangana, žive, molibdena, neodijuma, nikla, paladijuma, fosfora, platine, natrijuma, praseodijuma, rubidijuma, renijuma, rodijuma, rutenijuma, samarijuma, skandijuma, selena, srebra, natrijuma, stroncijuma, terbijuma, telurijuma, torijuma, talijuma, tulijuma, kalaja, volframa, uranijuma i njegovih izotopa, vanadijuma, itrijuma, iterbijuma, cinka i cirkonijuma. Uzimajući u obzir i specifične dodatne smetnje koje mogu da se jave, prethodno navedeni elementi takođe mogu da se odrede u rastvoru posle digestije muljeva i sedimenata (npr. onim opisanim u standardima ISO 15587-1 ili ISO 15587-2). Radni opseg zavisi od matriksa i smetnji. U vodi za piće i relativno nezagađenoj vodi su granice kvantifikacije između 0,002 µg/l i 1,0 µg/l za većinu elemenata (videti tabelu 1). Radni opseg uobičajeno obuhvata koncentracije između nekoliko pg/l i mg/l, u zavisnosti od elemenata i prethodno definisanih zahteva. Na granice kvantifikacije većine elementa utiču kontaminacija slepe probe i oprema u laboratoriji, kao i čistoća hemikalija i laboratorijskog posuđa. Donja granica kvantifikacije je veća u slučajevima kada se prilikom određivanja jave smetnje.
