Daje uputstvo za upotrebu podataka o učestalosti otkaza za predviđanje pouzdanosti električnih komponenata korišćenih u opremi. Metod predstavljen u ovom dokumentukoristi koncept referentnih uslova koji su tipične vrednosti naprezanja posmatranih po komponentamaa u većini primena. Referentni uslovi su korisni jer pružaju poznatu standardnu osnovu po kojoj se učestalosti otkaza mogu modifikovati, razmotrajući razlike okruženja sa okruženjem u kojem su definisani referentni uslovi. Svaki korisnik može koristiti referentne uslove definisane u ovom dokumentu ili koristiti svoje. Pri korišćenju tokova učestalosti navedenih kao referentne vrednosti, omogućava realistično predviđanje pouzdanosti u ranoj fazi projektovanja. Opisani modeli naprezanja su generički i mogu se koristiti kao baza za konverziju podataka o učestalosti otkaza navedenih u referentnim uslovima u stvarne operativne uslove, po potrebi, što uprošćava pristup predviđanju. Konverzija podataka o učestalosti otkaza jedino je moguća unutar određenih funkcionalnih granica komponenti. Ovaj dokument takođe pruža uputstvo o kreiranju baze podataka o otkazima komponenata, radi obezbeđivanja podaataka o učestalosti otkaza koji se mogu koristiti sa modelima naprezanja. Referentni uslovi za učestalosti otkaza su specificirani da bi podaci iz različitih izvora mogli biti upoređeni na jednakoj osnovi. Ukoliko su podaci o učestalosti otkaza dati u skladu sa ovim dokumentom, onda se mogu priložiti i dodatne informacije pod specifičnim uslovima. Ovaj dokument ne pruža osnovne učestalosti otkaza komponenata - već pre pruža modele koji omogućavaju da podaci o učestalosti otkaza prikupljeni na drugi način mogu biti konvertovani između različitih operativnih uslova. Metodologija predviđanja opisana ovim dokumentom pretpostavlja da su korišćeni delovi u okviru njihovog korisnog veka trajanja. Metodi opisani ovim dokumentom imaju opštu primenu, ali su naročito primenljivi pri izboru tipova komponenata definisanih u tačkama 6 do 20 i I.2. Ovo izdanje predstavlja tehničku reviziju. Ovo treće izdanje je spoj IEC 61709:2011 i IEC TR 62380:2004.
