Ovim evropskim standardom se opisuju metode za pripremu planova uzimanja uzoraka i sertifikata, kao i za uzimanje uzoraka čvrstih biogoriva, na primer sa lokacije na kojoj sirovine nastaju, iz proizvodnog postrojenja, iz isporuka npr. kamionskog tovara ili iz skladišta. On obuhvata i ručne i mehaničke metode i može da se primenjuje na čvrsta biogoriva koja su:
– materijali od sitnih čestica (veličina čestica približno do 10 mm) i materijali od čestica pravilnog oblika čiji uzorci mogu da se uzimaju pomoću lopatice ili šiljate sonde, na primer piljevina, koštice od maslina i drvni peleti;
– materijali od krupnih čestica ili čestica nepravilnog oblika (veličine čestica približno do 200 mm), čiji uzorci mogu da se uzimaju vilama ili lopatom, na primer drvna sečka i ljuske od oraha, sečka od šumskih ostataka i slama;
– balirani materijali, na primer balirana slama ili trava;
– veliki komadi (veličine čestica preko 200 mm) koji se uzimaju ručno ili automatski;
– biljni otpad, vlaknasti otpad iz proizvodnje prirodne pulpe i proizvodnje papira od pulpe iz kog je uklonjena voda;
– termički obrađeni materijali i zgusnuti materijali biomase;
– oblovina.
Ovaj dokument se ne primenjuje na prašinu iz čvrstih bio¬goriva. Možda postoji mogućnost da se ovaj standard koristi i za druga čvrsta biogoriva. Metode opisane u ovom dokumentu mogu da se koriste, na primer onda kada se na uzorcima ispituju sadržaj vlage, sadržaj pepela, kalorijska vrednost, nasipna gus¬tina, otpornost, distribucija čestica prema veličini, ponašanje pepela prilikom topljenja i hemijski sastav.
