Ovaj standard pruža smernice za analizu i tumačenje digitalnih dokaza tako što obuhvata pitanja kontinuiteta, validnosti i ponovljivosti. Obuhvata najbolju praksu za selekciju, projektovanje i implementaciju analitičkih procesa i evidentiranje informacija dovoljnih da se omogući podvrgavanje takvih procesa nezavisnom nadzoru onda kada je to potrebno. Pruža smernice o odgovarajućim mehanizmima za demonstriranje stručnosti i nadležnosti istraživačkog tima. Analiza i interpretacija digitalnih dokaza može biti složen proces. U nekim okolnostima može postojati nekoliko načina koji bi se mogli primeniti, a članovi istražnog tima biće obavezni da opravdaju svoj izbor određenog procesa i pokazuju njegovu ekvivalentnost drugom procesu koji koriste drugi istražitelji. U drugim okolnostima, istražitelji moraju da izrade nove metode za ispitivanje digitalnih dokaza koji nisu prethodno razmatrani i trebalo bi da pokažu da je proizvedeni metod „pogodan za svrhu”. Primena određene metode može uticati na tumačenje digitalnih dokaza obrađenih tim metodom. Dostupni digitalni dokazi mogu uticati na izbor metoda za dalju analizu digitalnih dokaza koji su već nabavljeni. Pruža zajednički okvir za analitičke i interpretativne elemente upravljanja podacima o incidentima u vezi s informacijama, koji se mogu koristiti za pomoć u primeni novih metoda i obezbeđivanje minimalnog zajedničkog standarda za digitalne dokaze proisteklog iz takvih aktivnosti.
