Ovaj standard utvrđuje metode koji se koriste za određivanje električne otpornosti, gustine i faktora zrnasto orijentisanih i neorijentisanih električnih traka i limova. Ove količine su neophodne za utvrđivanje fizičkih karakteristika materijala. Štaviše, gustina je neophodna da bi se odredile određene vrednosti magnetske polarizacije, otpornosti i faktora slaganja. Pošto su ova svojstva funkcija temperature, merenja će se vršiti na temperaturi okoline (23 ± 5) ° C, osim kada je navedeno u ovom dokumentu. Ovo izdanje sadrži sledeće značajne tehničke izmene u odnosu na prethodno izdanje:
a) redosled tačaka za gustoće i otpornosti se menja i naslov revizije je revidiran kako bi se ovo istaklo;
b) metoda van-der-Pauv (Metoda R2) takođe se primenjuje na uzorke Epstajn trake;
c) uvedena je metoda gasnog piknometra, a navode se metoda tečnog uranjanja i metoda izračunavanja na osnovu hemijskog sastava;
d ) izmenjeni su tačke za faktora slaganja, kao što je tolerancija dimenzija uzorka ispitivanja i ponovljivost merenja;
e) primer aparata za određivanje otpornosti korišćenjem pravougaonog lima, koji je prethodno bio deo glavnog teksta teksta, pomeren je u informativni Prilog A;
f) primer određivanja gustine korišćenjem metoda gasnog piknometra dodat je kao informativni Prilog B;
g) primer određivanja gustine na osnovu izračunavanja sadržaja silicijuma i aluminijuma dodat je kao informativni Prilog C.
