Овим документом утврђује се метода испитивања којом су одређени степени и оцена аеробне биодеградације крзна и кожа различитог животињског порекла, које се штаве или не, кроз индиректно одређивање CO2 произведеног деградацијом колагена.
Материјал који се испитује се излаже инокулуму (активни муљ од отпадне воде која служи за штављење) у водени медијум. Ако не постоји близу средство за штављење, урбана отпадна вода може да се користи као инокулум.
Услови установљени у овом документу одговарају лабораторијским условима оптималним за достизање највишег нивоа биодеградације. Међутим, они не морају неопходно одговарати оптималним условима за достизање највишег нивоа биодеградације у природном медијуму.
Експериментални поступак по правилу обухвата одређивање степена и брзине деградације материјала под контролисаним условима, што дозвољава анализу испуштеног (развијеног) угљен-диоксида произведеног у току испитивања. У ту сврху, опрема за испитивање је у складу са строгим захтевима који су везани за контролу течења, температуре и мешања. Ова метода се примењује на следеће материјале:
– природне полимере животињске строме (животињско ткиво/кожа),
– животињско крзно и кожу штављену (кожа) коришћењем органских и неорганских средстава за штављење,
– кожу која, под условима испитивања, не инхибира активност микроорганизама присутних у иноколуму.
