Ovim dokumentom utvrđuje se postupak za određivanje čvrstoće prevlake, a time i kohezivne čvrstoće pri ispitivanju prevlake zatezanjem. Ispitivanje je namenjeno za određivanje zatezne čvrstoće prevlake paralelne sa raspršenim slojevima (normalno na smer raspršivanja) i za određivanje razlika u kvalitetu vezivanja čestica. Metoda je pogodna za prevlake nanete raspršivanjem metalnih materijala (ne karbida i keramike). Metoda nije pogodna za prevlake nanete raspršivanjem samotopivih legura. Ispitivanje obezbeđuje održanje kvaliteta i namenjeno je za korišćenje u cilju optimizacije prevlake definisanjem parametara nanošenja prevlake i materijala za raspršivanje koji utiču na kvalitet prevlake. Prevlake, a posebno prevlake koje su nanete hladnim raspršivanjem mogu da se uporede sa svojstvima sličnih čvrstih materijala i tako da se proceni kvalitet prevlake. Ovo ispitivanje se ne preporučuje za tanke prevlake (debljina prevlake < 500 µm), pošto se u tom slučaju očekuje veliko rasipanje rezultata. Zbog veličine uzoraka, ispitivanje je posebno pogodno za primenu za postupke nanošenja prevlake u kojima se koriste koncentrovani mlaz raspršivanja i visoko fokusirano tačkasto raspršivanje, kao što je hladno raspršivanje, raspršivanje plamenom velike brzine (HVOF) ili plazma raspršivanje. Primena ispitivanja za prevlake nanete sa širokim mlazom raspršivanja, kao što je plameno raspršivanje ili elektrolučno raspršivanje, može zahtevati posebne mere za izvođenje raspršivanja, npr. korišćenje šablona da bi se obezbedio približno vertikalni ugao udara.
