правни ризик

risk (3.1) related to legal, regulatory and contractual matters, and from non-contractual rights and obligations Note 1 to entry: Legal matters can have their origin in political decisions, national or international law (3.3), including statute law, case law or common law, administrative acts, regulatory orders, codified law, judgments and awards, procedural rules, memoranda of understanding or contracts. Note 2 to entry: Contractual matters relate to situations where an organization (3.4) fails to meet its contractual obligations or to enforce its contractual rights, or enters into contracts with terms and conditions that are onerous, inadequate, unfair and/or unenforceable.

ризик (3.1) који се односи на правна, регулаторна и уговорна питања, као и ризик од неуговорених права и обавеза

НАПОМЕНА 1 уз термин:     Правна питања могу да имају своје порекло у политичким одлукама, националном или међународном закону (3.3), укључујући статутарно право, судску праксу или обичајно право, административне акте, регулаторне наредбе, кодификовани закон, пресуде и награде, процедурална правила, меморандуме разумевања или уговоре.

НАПОМЕНА 2 уз термин:     Уговорна питања се односе на ситуације у којима организација (3.4) пропусти да испуни своје уговорне обавезе или да спроведе своја уговорна права, или ступи у уговорни однос под условима који су тешки, неадекватни, нефер и/или неоствариви.

НАПОМЕНА 3 уз термин:     Ризици од вануговорних права су ризици да организација не успе да оствари своја вануговорна права. На пример пропуст организације да према трећој страни оствари своја права интелектуалне својине, као што су права у вези са ауторским правима, заштитним знаком, патентима, пословним тајнама и поверљивим информацијама.

НАПОМЕНА 4 уз термин:     Ризици од вануговорних обавеза су ризици да понашање и доношење одлука организације могу довести до незаконитог понашања или пропуста у законом непрописаним дужностима бриге (или грађанској дужности) према трећим странама. На пример када организација повреди права интелектуалне својине треће стране, не испуни захтеване стандарде за бригу о корисницима (као што је погрешна продаја) или неприкладно користи друштвене медије или менаџмент њима, што доводи до тужбе треће стране за клевету или јавну поругу и противправну обавезу у општем смислу.