AI у служби друштва кроз међународне стандарде: Међународни самит о стандардима за вештачку интелигенцију 2025

У тренутку када се вештачка интелигенција убрзано из истраживачких окружења прелива у само језгро економије, јавне управе и свакодневног живота, Међународни самит о стандардима за вештачку интелигенцију 2025 понудио је нешто заиста ретко: глобални форум посвећен практичном и одговорном деловању.

Одржан 2. и 3. децембра 2025. године у Републици Кореји, самит је окупио међународну заједницу око заједничког уверења да се будућност вештачке интелигенције мора обликовати промишљено, одговорно и кроз сарадњу. Овај догађај организовале су Међународна организација за стандардизацију (ISO), Међународна електротехничка комисија (IEC) и Међународна унија за телекомуникације (ITU), а домаћин је била Корејска агенција за технологију и стандарде (KATS) – национално тело за стандардизацију Републике Кореје, које делује у оквиру Министарства трговине, индустрије и енергетике.

Од самог почетка атмосфера је била изузетна. Организација је била на највишем нивоу, сесије јасно структурисане, логистика беспрекорна, а целокупно окружење подстицајно за развој дискусије. Самит је протекао у мирној, уваженој и фокусираној атмосфери, омогућивши да се сложене теме разматрају са дубином, а не ужурбаношћу – што је у савременим глобалним разговорима о AI изузетна вредност. Догађај је окупио више од 300 учесника из 65 земаља, међу којима су били и представници из Србије, укључујући и в. д. директора Института за стандардизацију Србије Татјану Бојанић. Учесници су долазили из националних влада и регулаторних тела, међународних и националних организација за стандардизацију, водећих технолошких и индустријских компанија, академских и истраживачких институција, организација цивилног друштва и за заштиту људских права, као и агенција Уједињених нација, уз представнике јавног и приватног сектора. Ова разноврсност није била симболична, већ суштинска. Вештачка интелигенција више није искључиво техничка област, она обликује тржишта, рад, управљање, културу и људске односе. Присуство тако широке и уравнотежене заједнице јасно је показало заједничко разумевање да ниједна држава, сектор или дисциплина не могу самостално одредити будућност вештачке интелигенције. Само инклузивна сарадња може довести до резултата који су поуздани, одрживи и глобално релевантни.

Самит је званично отворен 2. децембра 2025. године поздравним обраћањем премијера Републике Кореје Кима Мин-Сеока. Његово излагање, у коме је нагласио да се развој и примена вештачке интелигенције морају усмеравати тако да јачају економски развој, друштвену кохезију и међународну стабилност, а не да производе фрагментацију и несигурност, поставило је јасан политички и етички оквир самита. Присуство председника владе на отварању самита јасно је указало на стратешки значај који Република Кореја придаје вештачкој интелигенцији, стандардизацији и глобалној сарадњи, као и на препознавање улоге стандарда као кључног инструмента за усмеравање технолошког напретка у јавном интересу.

Након тога уследио је кључни тренутак самита – председници међународних организација за стандардизацију званично су представили Сеулску изјаву о вештачкој интелигенцији и међународним стандардима. У свом обраћању, др Сунг Хван Чо, председник ISO-а, истакао је да се управљање вештачком интелигенцијом не може свести искључиво на техничке перформансе или регулаторну усклађеност. Одговорно коришћење вештачке интелигенције мора укључити социјалне и техничке димензије, утицаје на животну средину и друштво, као и поштовање људских права током целокупног животног циклуса AI – од пројектовања и развоја до примене и надзора. Он је нагласио да је самит покренут из потребе за изградњом капацитета: оснаживањем друштава широм света да примењују AI на одговоран и инклузиван начин и у блиској сарадњи са цивилним друштвом и академском заједницом, као и са владама и индустријом. Џо Копс, председник IEC-а, проширио је перспективу и нагласио да је AI у суштини питање начина на који друштва бирају да живе. Технологија никада није неутрална, она одражава вредности и приоритете. Стандардизација заузима јединствену позицију: она не развија нити продаје AI системе, већ обликује услове под којима она постаје безбедна, поуздана и друштвено прихватљива. Томаш Ламанаускас, заменик генералног секретара ITU, истакао је како треба радити на избегавању фрагментације и несигурности, нарочито у земљама у развоју. Људска права, безбедност и сигурност морају остати приоритет. Он је указао на конкретан допринос ITU: приближно 70 већ објављених стандарда повезаних са AI, више од 200 у развоју и преко 700 сродних иницијатива, развијених у тесној сарадњи са системом Уједињених нација и уз снажан етички фокус. Пленарне сесије које су уследиле поставиле су интелектуални темељ самита. Главни говорници из међународних организација, влада и тела за стандардизацију разматрали су факторе који обликују глобално управљање вештачком интелигенцијом, враћајући се изнова једној кључној спознаји: једноставна решења не постоје. Технологија се развија брже од институција, те механизми управљања морају бити истовремено робусни и прилагодљиви. Управо су међународни стандарди више пута препознати као најпогоднији инструмент за овај изазов.

Током дискусија организованих у оквиру самита учесници су имали прилику да изађу из оквира општих принципа и детаљно се позабаве сложеним питањима. Разматрано је управљање поверењем у вештачку интелигенцију, при чему су истакнуте потешкоће у дефинисању безбедности без нарушавања робусности система, а интероперабилност се наметнула као истовремено технички и управљачки изазов од суштинског значаја за одговорност и глобалну кохерентност. Посебна пажња посвећена је заштити потрошача и поверењу тржишта, где је квалитет препознат као најзначајнији фактор, док су оцењивање усаглашености, испитивање и верификација истакнути као кључна веза између иновација и одговорне примене на тржишту. Учесници су се бавили и применом AI у ширем контексту, анализом аутентичности и интегритета садржаја генерисаног помоћу AI, као и секторским утицајима, при чему се пољопривреда издвојила као једна од најперспективнијих области примене, док су дискусије о одрживости указале на потребу за критичком проценом стварних еколошких и друштвених утицаја. Значајан део разговора био је посвећен изградњи националне инфраструктуре за управљање AI, кроз секторске дискусије у области телекомуникација, финансија и енергетике, које су обухватиле изградњу консензуса у условима неизвесности, повезивање АI и енергетских система, комерцијализацију, као и значај заједничке терминологије. Као темељ свих разматраних области препознати су подаци, при чему је више пута наглашена потреба за заједничким форматима и управљачким оквирима као предусловом за изградњу и одржавање поверења. 

Једна од најзначајнијих сесија била је посвећена практичним аспектима изградње глобалног поверења у вештачку интелигенцију кроз стандарде. Вајл Вилијем Дијаб, председник Комитета ISO/IEC JTC 1/SC 42 за вештачку интелигенцију, објаснио је развој стандарда за AI, који служе и као смернице за примену и као основа за сертификацију у различитим контекстима, посебно истичући ISO/IEC 42001 као пример правовременог и проактивног деловања. Представници TÜV-а указали су на јединствене ризике које AI носи и на потребу за контекстуално прилагођеним приступима испитивању и сертификацији, а такође су нагласили значај интегрисаног система обезбеђења квалитета дуж целог ланца вредности. Др Џин Инес, извршна директорка Института „Alan Turing”, нагласила је важност чврстих веза између истраживања, креирања политика и стандардизације како би стандарди остали научно утемељени и прилагођени брзим технолошким променама. Из перспективе земаља у развоју, Естер Кунда, генерална директорка за иновације и нове технологије Министарства ИКТ и иновација Руанде, истакла је значај секторског приступа примени AI за људски развој, посебно у пољопривреди, уз ослањање на међународне стандарде као кључне алате за изградњу капацитета и поверења.

Кључни догађај самита био је представљање Сеулске изјаве о вештачкој интелигенцији и међународним стандардима, којом се потврђује да вештачка интелигенција представља снажну прилику за унапређење добробити човечанства, уз истовремено преузимање одговорности за њено инклузивно и одговорно управљање. Овом изјавом ISO, IEC и ITU обавезали су се на интеграцију социотехничких димензија у развој стандарда, уградњу људских права у цео животни циклус AI, јачање инклузивне заједнице и унапређење сарадње јавног и приватног сектора у изградњи капацитета. Значај Међународног самита о стандардима за вештачку интелигенцију 2025 не огледа се само у његовој величини, организацији и разноврсности учесника, већ пре свега у чињеници да је стандардизација преузела водећу улогу у кључном тренутку јер нуди неутралан, консензусом вођен простор у коме владе, индустрија, научна заједница и цивилно друштво заједно обликују услове под којима AI делује, при чему су ISO, IEC и ITU позиционирали међународне стандарде као темељ глобалног поверења у вештачку интелигенцију и као средство за претварање заједничких вредности у практичне оквире који обезбеђују да се револуција AI одвија промишљено, кооперативно и у служби човечанства.

Припремила: Татјана Бојанић