AI u službi društva kroz međunarodne standarde: Međunarodni samit o standardima za veštačku inteligenciju 2025

U trenutku kada se veštačka inteligencija ubrzano iz istraživačkih okruženja preliva u samo jezgro ekonomije, javne uprave i svakodnevnog života, Međunarodni samit o standardima za veštačku inteligenciju 2025 ponudio je nešto zaista retko: globalni forum posvećen praktičnom i odgovornom delovanju.

Održan 2. i 3. decembra 2025. godine u Republici Koreji, samit je okupio međunarodnu zajednicu oko zajedničkog uverenja da se budućnost veštačke inteligencije mora oblikovati promišljeno, odgovorno i kroz saradnju. Ovaj događaj organizovale su Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), a domaćin je bila Korejska agencija za tehnologiju i standarde (KATS) – nacionalno telo za standardizaciju Republike Koreje, koje deluje u okviru Ministarstva trgovine, industrije i energetike.

Od samog početka atmosfera je bila izuzetna. Organizacija je bila na najvišem nivou, sesije jasno strukturisane, logistika besprekorna, a celokupno okruženje podsticajno za razvoj diskusije. Samit je protekao u mirnoj, uvaženoj i fokusiranoj atmosferi, omogućivši da se složene teme razmatraju sa dubinom, a ne užurbanošću – što je u savremenim globalnim razgovorima o AI izuzetna vrednost. Događaj je okupio više od 300 učesnika iz 65 zemalja, među kojima su bili i predstavnici iz Srbije, uključujući i v. d. direktora Instituta za standardizaciju Srbije Tatjanu Bojanić. Učesnici su dolazili iz nacionalnih vlada i regulatornih tela, međunarodnih i nacionalnih organizacija za standardizaciju, vodećih tehnoloških i industrijskih kompanija, akademskih i istraživačkih institucija, organizacija civilnog društva i za zaštitu ljudskih prava, kao i agencija Ujedinjenih nacija, uz predstavnike javnog i privatnog sektora. Ova raznovrsnost nije bila simbolična, već suštinska. Veštačka inteligencija više nije isključivo tehnička oblast, ona oblikuje tržišta, rad, upravljanje, kulturu i ljudske odnose. Prisustvo tako široke i uravnotežene zajednice jasno je pokazalo zajedničko razumevanje da nijedna država, sektor ili disciplina ne mogu samostalno odrediti budućnost veštačke inteligencije. Samo inkluzivna saradnja može dovesti do rezultata koji su pouzdani, održivi i globalno relevantni.

Samit je zvanično otvoren 2. decembra 2025. godine pozdravnim obraćanjem premijera Republike Koreje Kima Min-Seoka. Njegovo izlaganje, u kome je naglasio da se razvoj i primena veštačke inteligencije moraju usmeravati tako da jačaju ekonomski razvoj, društvenu koheziju i međunarodnu stabilnost, a ne da proizvode fragmentaciju i nesigurnost, postavilo je jasan politički i etički okvir samita. Prisustvo predsednika vlade na otvaranju samita jasno je ukazalo na strateški značaj koji Republika Koreja pridaje veštačkoj inteligenciji, standardizaciji i globalnoj saradnji, kao i na prepoznavanje uloge standarda kao ključnog instrumenta za usmeravanje tehnološkog napretka u javnom interesu.

Nakon toga usledio je ključni trenutak samita – predsednici međunarodnih organizacija za standardizaciju zvanično su predstavili Seulsku izjavu o veštačkoj inteligenciji i međunarodnim standardima. U svom obraćanju, dr Sung Hvan Čo, predsednik ISO-a, istakao je da se upravljanje veštačkom inteligencijom ne može svesti isključivo na tehničke performanse ili regulatornu usklađenost. Odgovorno korišćenje veštačke inteligencije mora uključiti socijalne i tehničke dimenzije, uticaje na životnu sredinu i društvo, kao i poštovanje ljudskih prava tokom celokupnog životnog ciklusa AI – od projektovanja i razvoja do primene i nadzora. On je naglasio da je samit pokrenut iz potrebe za izgradnjom kapaciteta: osnaživanjem društava širom sveta da primenjuju AI na odgovoran i inkluzivan način i u bliskoj saradnji sa civilnim društvom i akademskom zajednicom, kao i sa vladama i industrijom. Džo Kops, predsednik IEC-a, proširio je perspektivu i naglasio da je AI u suštini pitanje načina na koji društva biraju da žive. Tehnologija nikada nije neutralna, ona odražava vrednosti i prioritete. Standardizacija zauzima jedinstvenu poziciju: ona ne razvija niti prodaje AI sisteme, već oblikuje uslove pod kojima ona postaje bezbedna, pouzdana i društveno prihvatljiva. Tomaš Lamanauskas, zamenik generalnog sekretara ITU, istakao je kako treba raditi na izbegavanju fragmentacije i nesigurnosti, naročito u zemljama u razvoju. Ljudska prava, bezbednost i sigurnost moraju ostati prioritet. On je ukazao na konkretan doprinos ITU: približno 70 već objavljenih standarda povezanih sa AI, više od 200 u razvoju i preko 700 srodnih inicijativa, razvijenih u tesnoj saradnji sa sistemom Ujedinjenih nacija i uz snažan etički fokus. Plenarne sesije koje su usledile postavile su intelektualni temelj samita. Glavni govornici iz međunarodnih organizacija, vlada i tela za standardizaciju razmatrali su faktore koji oblikuju globalno upravljanje veštačkom inteligencijom, vraćajući se iznova jednoj ključnoj spoznaji: jednostavna rešenja ne postoje. Tehnologija se razvija brže od institucija, te mehanizmi upravljanja moraju biti istovremeno robusni i prilagodljivi. Upravo su međunarodni standardi više puta prepoznati kao najpogodniji instrument za ovaj izazov.

Tokom diskusija organizovanih u okviru samita učesnici su imali priliku da izađu iz okvira opštih principa i detaljno se pozabave složenim pitanjima. Razmatrano je upravljanje poverenjem u veštačku inteligenciju, pri čemu su istaknute poteškoće u definisanju bezbednosti bez narušavanja robusnosti sistema, a interoperabilnost se nametnula kao istovremeno tehnički i upravljački izazov od suštinskog značaja za odgovornost i globalnu koherentnost. Posebna pažnja posvećena je zaštiti potrošača i poverenju tržišta, gde je kvalitet prepoznat kao najznačajniji faktor, dok su ocenjivanje usaglašenosti, ispitivanje i verifikacija istaknuti kao ključna veza između inovacija i odgovorne primene na tržištu. Učesnici su se bavili i primenom AI u širem kontekstu, analizom autentičnosti i integriteta sadržaja generisanog pomoću AI, kao i sektorskim uticajima, pri čemu se poljoprivreda izdvojila kao jedna od najperspektivnijih oblasti primene, dok su diskusije o održivosti ukazale na potrebu za kritičkom procenom stvarnih ekoloških i društvenih uticaja. Značajan deo razgovora bio je posvećen izgradnji nacionalne infrastrukture za upravljanje AI, kroz sektorske diskusije u oblasti telekomunikacija, finansija i energetike, koje su obuhvatile izgradnju konsenzusa u uslovima neizvesnosti, povezivanje AI i energetskih sistema, komercijalizaciju, kao i značaj zajedničke terminologije. Kao temelj svih razmatranih oblasti prepoznati su podaci, pri čemu je više puta naglašena potreba za zajedničkim formatima i upravljačkim okvirima kao preduslovom za izgradnju i održavanje poverenja. 

Jedna od najznačajnijih sesija bila je posvećena praktičnim aspektima izgradnje globalnog poverenja u veštačku inteligenciju kroz standarde. Vajl Vilijem Dijab, predsednik Komiteta ISO/IEC JTC 1/SC 42 za veštačku inteligenciju, objasnio je razvoj standarda za AI, koji služe i kao smernice za primenu i kao osnova za sertifikaciju u različitim kontekstima, posebno ističući ISO/IEC 42001 kao primer pravovremenog i proaktivnog delovanja. Predstavnici TÜV-a ukazali su na jedinstvene rizike koje AI nosi i na potrebu za kontekstualno prilagođenim pristupima ispitivanju i sertifikaciji, a takođe su naglasili značaj integrisanog sistema obezbeđenja kvaliteta duž celog lanca vrednosti. Dr Džin Ines, izvršna direktorka Instituta „Alan Turing”, naglasila je važnost čvrstih veza između istraživanja, kreiranja politika i standardizacije kako bi standardi ostali naučno utemeljeni i prilagođeni brzim tehnološkim promenama. Iz perspektive zemalja u razvoju, Ester Kunda, generalna direktorka za inovacije i nove tehnologije Ministarstva IKT i inovacija Ruande, istakla je značaj sektorskog pristupa primeni AI za ljudski razvoj, posebno u poljoprivredi, uz oslanjanje na međunarodne standarde kao ključne alate za izgradnju kapaciteta i poverenja.

Ključni događaj samita bio je predstavljanje Seulske izjave o veštačkoj inteligenciji i međunarodnim standardima, kojom se potvrđuje da veštačka inteligencija predstavlja snažnu priliku za unapređenje dobrobiti čovečanstva, uz istovremeno preuzimanje odgovornosti za njeno inkluzivno i odgovorno upravljanje. Ovom izjavom ISO, IEC i ITU obavezali su se na integraciju sociotehničkih dimenzija u razvoj standarda, ugradnju ljudskih prava u ceo životni ciklus AI, jačanje inkluzivne zajednice i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora u izgradnji kapaciteta. Značaj Međunarodnog samita o standardima za veštačku inteligenciju 2025 ne ogleda se samo u njegovoj veličini, organizaciji i raznovrsnosti učesnika, već pre svega u činjenici da je standardizacija preuzela vodeću ulogu u ključnom trenutku jer nudi neutralan, konsenzusom vođen prostor u kome vlade, industrija, naučna zajednica i civilno društvo zajedno oblikuju uslove pod kojima AI deluje, pri čemu su ISO, IEC i ITU pozicionirali međunarodne standarde kao temelj globalnog poverenja u veštačku inteligenciju i kao sredstvo za pretvaranje zajedničkih vrednosti u praktične okvire koji obezbeđuju da se revolucija AI odvija promišljeno, kooperativno i u službi čovečanstva.

Pripremila: Tatjana Bojanić