До 2030. нова валута Европске централне банке!
Познато је да годинама уназад Европска централна банка (ЕЦБ) уводи и развија „дигитални евро”. Ова дигитална валута не представља нову крипто валуту нити је у било каквој везе са њом. У питању је електронска форма евра коју издаје Европска централна банка и гарантује за њу да има исту вредност као папирни новац или депозит у банкама.
Главни циљеви дигиталног евра јесу следећи:
- сигуран облик плаћања (који гарантује ЕЦБ);
- смањење трошкова слања новца (нема више банкарских трошкова пошто се они искључују као посредници из ове трансакције);
- трансфер новца је поједностављен, путем мобилне апликације коју развија ЕЦБ;
- представља допуну готовине, а не њену замену;
- повећање отпорности европског платног система (смањује се зависност од страних картичних шема и криптовалута);
- финансијска инклузија и интероперабилност кроз читаву еврозону.
Развој и безбедност дигиталног евра уз помоћ стандарда
Дигитални евро се не развија само на основу банкарских и платних стандарда, већ и уз европске стандарде из различитих области стандардизације.
ЕЦБ сарађује са европским телима за стандардизацију (ETSI, CEN, ISO) како би дефинисала и обезбедила интероперабилне протоколе. ETSI је задужен за сигурност, криптографију и eIDAS (пошто ЕУ инсистира на јединственом електронском идентитету), CEN је ту за картице, идентификацију, офлајн токене и интероперабилност, док је CENELEC задужен за техничку и хардверску безбедност уређаја.
- Најважнији стандард је ISO 20022 за финансијске поруке, дигиталне новчанике, енкрипцију и заштиту приватности;
- Стандарди за личну идентификацију, електронске потписе и картице који су у надлежности CEN/TC 224. На пример, EN 15480 је стандард за смарт-картице и апликације;
- Стандарди за интегрисане чип-картице, нпр. серија ISO/IEC 7816;
- EN 419241– за сигурносне модуле и криптографске уређаје за поуздано чување података;
- EN 50133 – стандард за електронске контролне и сигурносне системе.
- Стандарди за сигурносне чипове и електронске уређаје (интероперабилност паметних уређаја, сертификовани хардвер).
- Дигитални евро мора бити у складу са Директивом PSD2, као и будућом Директивом PSD3 (Payment Services Directive), односно прописима ЕУ који се односе на платне услуге.
- Мора постојати усклађеност са стандардима за спречавање прања новца и финансирање тероризма, као и онима за заштиту приватности, пошто се разматра офлајн начин плаћања, где би трансакције биле анонимне до одређеног лимита.
- Усклађивање са Директивом NIS2 (сајбер-безбедност у ЕУ) и криптографским стандардима (нпр. SHA-3, AES-256).
- Дигитални евро мора бити усклађен са GDPR-ом.
- ETSI ТS 119 312 – Електронски потписи и инфраструктуре (криптографски алгоритми и параметри за eIDAS усклађене сервисе).
- ETSI ТS 119 511 – Захтеви за политику и безбедност пружаоца услуга поверења (неопходно за власнике дигиталних новчаника).
- ETSI EN 319 401 – Општи оквир за услуге поверења (дигиталне идентитете, сертификате, аутентификацију).
Очекује се да дигитални евро заживи до 2030. године. Изазови са којима се нова валута сусреће јесу безбедност и приватност података. Али зато, трансакције ће бити јефтиније пошто се заобилази банка као посредник, а у исто време биће и брже. Нова опција плаћања неће бити обавезна, али ће имати многобројне предности у односу на конвенционалне моделе. Због тога ће се овој валути у будућности заслужено поклањати много више пажње.
