Do 2030. nova valuta Evropske centralne banke!

Poznato je da godinama unazad Evropska centralna banka (ECB) uvodi i razvija „digitalni evro”. Ova digitalna valuta ne predstavlja novu kripto valutu niti je u  bilo kakvoj veze sa njom. U pitanju je elektronska forma evra koju izdaje Evropska centralna banka i garantuje za nju da ima istu vrednost kao papirni novac ili depozit u bankama.

Glavni ciljevi digitalnog evra jesu sledeći:

• siguran oblik plaćanja (koji garantuje ECB);
• smanjenje troškova slanja novca (nema više bankarskih troškova pošto se oni isključuju kao posrednici iz ove transakcije);
• transfer novca je pojednostavljen, putem mobilne aplikacije koju razvija ECB;
• predstavlja dopunu gotovine, a ne njenu zamenu;
• povećanje otpornosti evropskog platnog sistema (smanjuje se zavisnost od stranih kartičnih šema i kriptovaluta);
• finansijska inkluzija i interoperabilnost kroz čitavu evrozonu.

Razvoj i bezbednost digitalnog evra uz pomoć standarda

Digitalni evro se ne razvija samo na osnovu bankarskih i platnih standarda, već i uz evropske standarde iz različitih oblasti standardizacije. 

ECB sarađuje sa evropskim telima za standardizaciju (ETSI, CEN, ISO) kako bi definisala i obezbedila interoperabilne protokole. ETSI je zadužen za sigurnost, kriptografiju i eIDAS (pošto EU insistira na jedinstvenom elektronskom identitetu), CEN je tu za kartice, identifikaciju, oflajn tokene i interoperabilnost, dok je CENELEC zadužen za tehničku i hardversku bezbednost uređaja.

• Najvažniji standard je ISO 20022 za finansijske poruke, digitalne novčanike, enkripciju i zaštitu privatnosti;
• Standardi za ličnu identifikaciju, elektronske potpise i kartice koji su u nadležnosti CEN/TC 224. Na primer, EN 15480 je standard za smart-kartice i aplikacije;
• Standardi za integrisane čip-kartice, npr. serija ISO/IEC 7816;
• EN 419241– za sigurnosne module i kriptografske uređaje za pouzdano čuvanje podataka;
• EN 50133 – standard za elektronske kontrolne i sigurnosne sisteme.
• Standardi za sigurnosne čipove i elektronske uređaje (interoperabilnost pametnih uređaja, sertifikovani hardver).
• Digitalni evro mora biti u skladu sa Direktivom PSD2, kao i budućom Direktivom PSD3 (Payment Services Directive), odnosno propisima EU koji se odnose na platne usluge.
• Mora postojati usklađenost sa standardima za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, kao i onima za zaštitu privatnosti, pošto se razmatra oflajn način plaćanja, gde bi transakcije bile anonimne do određenog limita.
• Usklađivanje sa Direktivom NIS2 (sajber-bezbednost u EU) i kriptografskim standardima (npr. SHA-3, AES-256).
• Digitalni evro mora biti usklađen sa GDPR-om.
• ETSI TS 119 312 – Elektronski potpisi i infrastrukture (kriptografski algoritmi i parametri za eIDAS usklađene servise).
• ETSI TS 119 511 – Zahtevi za politiku i bezbednost pružaoca usluga poverenja (neophodno za vlasnike digitalnih novčanika).
• ETSI EN 319 401 – Opšti okvir za usluge poverenja (digitalne identitete, sertifikate, autentifikaciju).

Očekuje se da digitalni evro zaživi do 2030. godine. Izazovi sa kojima se nova valuta susreće jesu bezbednost i privatnost podataka. Ali zato, transakcije će biti jeftinije pošto se zaobilazi banka kao posrednik, a u isto vreme biće i brže. Nova opcija plaćanja neće biti obavezna, ali će imati mnogobrojne prednosti u odnosu na konvencionalne modele. Zbog toga će se ovoj valuti u budućnosti zasluženo poklanjati mnogo više pažnje.