Често постављана питања

Директива ЕУ је законодавни акт Европске уније, који захтева од држава чланица да постигну одређени резултат без условљавања начина за постизање тог резултата. Директиве обично остављају државама чланицама одређену дозу слободе у погледу тачних правила која треба усвојити. Директиве се могу усвојити различитим законодавним процедурама, у зависности од њиховог предмета.

Хармонизовани стандард је европски стандард који је донет на основу захтева Европске комисије за примену у хармонизованом законодавству Европске уније. Хармнизоване стандарде доносе признате европске организације за стандардизацију CEN, CENELEC или ETSI. Произвођачи, други економски оператери или тела за оцењивање усаглашености могу користити хармонизоване стандарде да покажу да су производи, услуге или процеси у складу са релевантним законодавством ЕУ. Хармонизовани стандарди морају бити објављени у Службеном листу Европске уније (ОЈЕU).

Стандарди су добровољни, засновани на консензусу и као такви не намећу никакве прописе. Они обезбеђују спецификације за испитивања и методе испитивања (интероперабилност, безбедност, квалитет, итд.).

Међутим, закони и прописи се могу позивати на стандарде, па чак и учинити њиховупримену обавезном. У Европској унији, директиве, уредбе и други прописи ЕУ могу се позивати на европске стандарде. То је случај у оквиру „новог приступа”, где се европски стандарди користе да обезбеде претпоставку о усаглашености са „битним захтевимаˮ директива. „Битни захтевиˮ су обавезни. Произвођачи увек имају слободу да изаберу било које техничко решење које обезбеђује усаглашеност са битним захтевима директива. Ово је веома важна клаузула јер гарантује основу за технички развој, кључну када произвођачи нових или иновативних производа за које још не постоје стандарди желе да сертификују своје производе у складу са правним европским оквиром. Исти принцип се примењује и приликом примене националних техничких прописа којима су преузете европске директиве новог приступа.

У Републици Србији примењује се Правилник о безбедности машина („Службени гласник РС”, бр. 58/16 и 21/20),  у даљем тексту: Правилник. Овај правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2006/42/EC Европског парламента и Савета од од 17. маја 2006. године.

Према члану 2. Правилника, којим се утврђује његово подручје примене, прописано је седам категорија производа на које се он примењује, и то: машине; заменљива опрема; безбедносне компоненте; прибори за дизање; ланци, ужад и транспортне траке; заменљиви механички преносници снаге и делимично завршене машине.

Исправа о усаглашености је документ којим се потврђује да је производ усаглашен са захтевима из техничког прописа. Ти захтеви могу бити различити, а најчешће је реч о безбедносним и другим техничким захтевима.

Исправа о усаглашености је резултат спроведеног одговарајућег поступка оцењивања усаглашености. Постоје различите врсте исправа о усаглашености, као што су: сертификат, декларација о усаглашености, извештај о испитивању, извештај о контролисању или други документ којим се потврђује усаглашеност производа са прописаним захтевима (Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености - „Службени гласник РС”, број 49/21 и Уредба о начину спровођења оцењивања усаглашености и исправи о усаглашености - „Службени гласник РС”, број 127/21. Техничким прописом се прописује врста исправе о усаглашености која се захтева за конкретан производ или групу производа.

Декларација о усаглашености представља једну од најважнијих исправа (докумената) за велики број производа који се стављају на тржиште или у употребу у Републици Србији. То је, пре свега, случај са електричном опремом, електромагнетском компатибилношћу, машинама, лифтовима, личном заштитном опремом и др.

Декларација о усаглашености је обавезан „излазни” документ за производе који се стављају на тржиште или у употребу. Ова исправа представља неку врсту правне изјаве којом произвођач или његов заступник потврђује: да су испуњени сви одговарајући захтеви из техничког прописа; да поседује техничку документацију, односно другу документацију о испитивањима, којом се несумњиво потврђује испуњеност захтева из техничког прописа, као и да преузима одговорност за усаглашеност производа са прописаним захтевима, односно за безбедност производа.

Правило је да се декларација о усаглашености производа, без обзира да ли је реч о домаћем производу или производу из увоза, увек мора позивати на српски технички пропис којим су прописани битни захтеви за тај производ.

Потврда о усаглашености је нова, специфична врста исправе усаглашености којом се потврђује усаглашеност одређеног производа са одговарајућим захтевима из техничког прописа и која није карактеристична за све техничке прописе. Ова исправа је уведена у српско техничко законодавство кроз три правилника и то: Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона, Правилник о електромагнетској компатибилности и Правилник о безбедности машина („Службени гласник РС”, број 13/10).

Овим правилницима прописана је обавезност издавања Потврде о усаглашености за електричне и електронске уређаје и апарате, који су намењени за употребу у оквиру граница напона између 50 и 1000В за наизменичну струју, као и 75 и 1000В за једносмерну струју, и за електромагнетску компатибилност апарата.

Потврду о усаглашености сачињава, односно издаје тело за оцењивање усаглашености које је именовано од стране министра надлежног за послове привреде (именовано тело). Сва именована тела за оцењивање усаглашености се налазе у Регистру Именованих тела који се у електронској форми води у Министарству надлежном за послове привреде. Адреса сајта на коме се може извршити претрага овог регистра је: www.tehnis.privreda.gov.rs

Усаглашеност производа са битним захтевима из српских техничких прописа означава се стављањем на производ Српског знака усаглашености.

Српски знак усаглашености је једина ознака којом се потврђује да је производ који се ставља на тржиште или употребу у Републици Србији усаглашен са захтевима из српског техничког прописа, ако је тим прописом предвиђено његово стављање.

Облик, изглед и садржина Српског знака усаглашености уређен је Уредбом о знаку усаглашености („Службени гласник РС”, бр. 04/22).