Институт за стандардизацију Србије обележио значајан јубилеј

Институт за стандардизацију Србије ове године обележава значајан јубилеј – 90 година стандардизације у Србији. Иницијативу за оснивање првог тела за стандардизацију покренуло је Удружење југословенских инжењера и архитеката 1934. године, под вођством декана Техничког факултета у Београду и председника Удружења професора Душана Томића.  Оснивачка скупштина Југословенског комитета за нормализацију одржана је 16. септембра 1934. године у сали број 98 данашњег Електротехничког факултета. Тим поводом истог дана, на истом месту, девет деценија касније одржана је панел-дискусија “Стандардизација – Од потребе до подстицаја за иновације и едукацију“.  Панел-дискусији, коју је модерирао професор др Милош Јелић присуствовали су представници факултета и организација са којима Институт сарађује, а обрађене су три теме.  

Прву, „Институционални оквир за едукацију о стандардизацији“ отворила је проф. др Ивана Мијатовић, редовни професор на Kатедри за менаџмент и стандардизацију Факултета организационих наука Универзитета у Београду. Истакла је да је прва иницијатива за образовање у стандардизацији покренута 1965. године и да је оно стратешки важно. Зато је Европска комисија позвала 2017. године универзитетске професоре из 22 земље Европске уније, Србије и Турске да, између осталог, обезбеде кадрове са компетенцијама из области стандардизације. На крају излагања професорка је додала да истраживачки радови морају бити засновани на стандардима и да је сама стандардизација неопходан алат за мобилизацију знања.  

Другу тему, „Од иновација до стандарда и од стандарда до иновација“ отворила је проф. др Ранка Станковић, са Рударско-геолошког факултета, потпредседница Друштва за језичке ресурсе и технологије (Јертех) и председница комисије за стандарде Института A037, Терминологија. 
Професорка Станковић је истакла да стандардизација омогућава лакшу примену иновација и олакшава комуникацију између различитих језичких система и технологија, али и да успостављени стандарди омогућавају нове иновације, наводећи примере у оквиру којих су стандарди унапредили развој технологија и подстакли нова истрживања. Додатно је истакла прилике, али и изазове у стандардизацији закључујући да стандардизација језичких ресурса подржава технолошки развој, али и чува језички и културни идентитет и културну баштину.  

Представник Института Радиша Кнежевић, руководилац Сектора за опште области стандардизације, говорио је на тему „Стандардизација – од потребе струке до потребе за стручњацимаˮ. Потребу за стандардима први су уочили стручњаци из различитих области јер се стандардизацијом постиже доследност у нивоу квалитета производа и услуга, безбедност корисника, интероперабилност и усклађеност са законима и прописима, као и ефикасност и конкурентност. Са друге стране, успешна примена и развој стандарда зависе од стручњака који учествују у стандардизацији јер они осигуравају да стандарди буду релевантни, да се примењују и да буду прилагођени потребама привреде.   

На самом крају двочасовног дружења, директорка Института Татјана Бојанић позвала је све учеснике да прошире сарадњу са Институтом, који 11. октобра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ отвара инфоцентар, који ће свим студентима Универзитета у Београду омогућити приступ објављеним српским стандардима и њихово читање.

Како је на садашњем Електротехничком факултету (некадашњем Техничком факултету) основано прво национално тело за стандардизацију, директорка Института је домаћинима, које је заступала др Јелена Ћертић, продекан за наставу, уручила плочицу са угравираном поруком која истиче да је Електротехнички факултет место где је 1934. године основан Институт за стандардизацију Србије.  

Панел-дискусија је један од догађаја које Институт реализује поводом свог јубилеја. Наредни је Свечана академија заказана за 10. октобар у Ректорату Универзитета у Београду, у оквиру којег ће бити представљена монографија о 90 година стандардизације у Србији.