Institut za standardizaciju Srbije obeležio značajan jubilej
Institut za standardizaciju Srbije ove godine obeležava značajan jubilej – 90 godina standardizacije u Srbiji. Inicijativu za osnivanje prvog tela za standardizaciju pokrenulo je Udruženje jugoslovenskih inženjera i arhitekata 1934. godine, pod vođstvom dekana Tehničkog fakulteta u Beogradu i predsednika Udruženja profesora Dušana Tomića. Osnivačka skupština Jugoslovenskog komiteta za normalizaciju održana je 16. septembra 1934. godine u sali broj 98 današnjeg Elektrotehničkog fakulteta. Tim povodom istog dana, na istom mestu, devet decenija kasnije održana je panel-diskusija “Standardizacija – Od potrebe do podsticaja za inovacije i edukaciju“. Panel-diskusiji, koju je moderirao profesor dr Miloš Jelić prisustvovali su predstavnici fakulteta i organizacija sa kojima Institut sarađuje, a obrađene su tri teme.
Prvu, „Institucionalni okvir za edukaciju o standardizaciji“ otvorila je prof. dr Ivana Mijatović, redovni profesor na Katedri za menadžment i standardizaciju Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Istakla je da je prva inicijativa za obrazovanje u standardizaciji pokrenuta 1965. godine i da je ono strateški važno. Zato je Evropska komisija pozvala 2017. godine univerzitetske profesore iz 22 zemlje Evropske unije, Srbije i Turske da, između ostalog, obezbede kadrove sa kompetencijama iz oblasti standardizacije. Na kraju izlaganja profesorka je dodala da istraživački radovi moraju biti zasnovani na standardima i da je sama standardizacija neophodan alat za mobilizaciju znanja.
Drugu temu, „Od inovacija do standarda i od standarda do inovacija“ otvorila je prof. dr Ranka Stanković, sa Rudarsko-geološkog fakulteta, potpredsednica Društva za jezičke resurse i tehnologije (Jerteh) i predsednica komisije za standarde Instituta A037, Terminologija.
Profesorka Stanković je istakla da standardizacija omogućava lakšu primenu inovacija i olakšava komunikaciju između različitih jezičkih sistema i tehnologija, ali i da uspostavljeni standardi omogućavaju nove inovacije, navodeći primere u okviru kojih su standardi unapredili razvoj tehnologija i podstakli nova istrživanja. Dodatno je istakla prilike, ali i izazove u standardizaciji zaključujući da standardizacija jezičkih resursa podržava tehnološki razvoj, ali i čuva jezički i kulturni identitet i kulturnu baštinu.
Predstavnik Instituta Radiša Knežević, rukovodilac Sektora za opšte oblasti standardizacije, govorio je na temu „Standardizacija – od potrebe struke do potrebe za stručnjacimaˮ. Potrebu za standardima prvi su uočili stručnjaci iz različitih oblasti jer se standardizacijom postiže doslednost u nivou kvaliteta proizvoda i usluga, bezbednost korisnika, interoperabilnost i usklađenost sa zakonima i propisima, kao i efikasnost i konkurentnost. Sa druge strane, uspešna primena i razvoj standarda zavise od stručnjaka koji učestvuju u standardizaciji jer oni osiguravaju da standardi budu relevantni, da se primenjuju i da budu prilagođeni potrebama privrede.
Na samom kraju dvočasovnog druženja, direktorka Instituta Tatjana Bojanić pozvala je sve učesnike da prošire saradnju sa Institutom, koji 11. oktobra u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ otvara infocentar, koji će svim studentima Univerziteta u Beogradu omogućiti pristup objavljenim srpskim standardima i njihovo čitanje.
Kako je na sadašnjem Elektrotehničkom fakultetu (nekadašnjem Tehničkom fakultetu) osnovano prvo nacionalno telo za standardizaciju, direktorka Instituta je domaćinima, koje je zastupala dr Jelena Ćertić, prodekan za nastavu, uručila pločicu sa ugraviranom porukom koja ističe da je Elektrotehnički fakultet mesto gde je 1934. godine osnovan Institut za standardizaciju Srbije.
Panel-diskusija je jedan od događaja koje Institut realizuje povodom svog jubileja. Naredni je Svečana akademija zakazana za 10. oktobar u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, u okviru kojeg će biti predstavljena monografija o 90 godina standardizacije u Srbiji.
