Током ваше недавне посете ИСС-у имали сте прилику да се састанете са руководством, запосленима и националним експертима. Какви су утисци и где видите највећи потенцијал за ближу сарадњу између ISO-а и ИСС-а?
Посета ИСС-у оставила је веома позитиван утисак. Наишао сам на топлу добродошлицу, али ме је посебно импресионирао висок ниво ангажованости широм организације, као и истинско интересовање за националну и међународну стандардизацију. Наши разговори били су отворени и конструктивни и додатно су учврстили моје уверење да постоји велики потенцијал за продубљивање сарадње између наше две организације.
Овакав вид ангажовања у самом је средишту начина на који ISO функционише. Окупљамо експерте из различитих земаља и средина, од којих сваки доноси своје искуство, перспективе и приоритете, и заједнички настојимо да постигнемо консензус како да на најбољи начин решимо одређена питања. Национални експерти имају кључну улогу у том процесу. Они на међународну сцену доносе искуства и специфичности својих индустрија, земаља и региона, а истовремено имају прилику да стекну нова знања и користе експертизу других. Управо та сарадња међународним стандардима даје глобалну релевантност и доприноси изградњи поверења у решења која заједнички развијамо. Ту видим и највећи простор за сарадњу: у стварању више могућности да српска експертиза и перспективе допринесу међународној стандардизацији, уз истовремено преношење знања и искуства шире ISO заједнице у Србију. Моја посета показала је колико можемо да добијемо од те размене и радујем се могућности да је заједно даље развијамо.
ИСС је током протеклих 20 година изградио угледан положај у оквиру ISO-а, што, између осталог, потврђује и његово тренутно учешће у Савету ISO-а. Како видите даљи развој његове улоге, како на међународном плану, тако и у региону?
ИСС је активан и цењен члан ISO заједнице. Његово учешће у више од 70 техничких комитета омогућава да експертиза из Србије буде заступљена у широком спектру области, од прехрамбених производа до управљања животном средином, док ангажовање у регионалним форумима и форумима отвореним за све чланице ИСС-у даје уважен и утицајан глас у разговорима о будућности стандардизације. Такође веома ценим значајан допринос који в. д. директора ИСС-а, Татјана Бојанић, даје руководству ISO-а кроз своје чланство у ISO Савету.
Видим велики потенцијал за надоградњу на овим темељима. Интензивније учешће у техничком раду ISO-а, уз већи број српских експерата на руководећим позицијама председавајућих и координатора, омогућило би Србији да значајно утиче на међународну стандардизацију. То би истовремено створило могућности за учешће у обликовању стандарда у областима које су значајне за Србију и шири регион.
ISO је ту да подржи ту амбицију. Блиско сарађујемо са свим нашим чланицама како бисмо разумели у којим областима желе да продубе своје ангажовање и на који начин можемо да им помогнемо, било кроз билатералне састанке, форуме, саветодавне и про-мотивне догађаје или могућности за повезивање у широј ISO заједници. Када је реч о ИСС-у, видим много простора за даљу изградњу већ чврстог односа и за то да се за допринос Србије још снажније чује и да се он препозна на међународном нивоу.
ISO стратегија 2030 поставља амбициозне циљеве за свет који се брзо мења. Како у пракси изгледа остваривање тих амбиција и на који начин ISO помаже земљама у развоју да у потпуности допринесу овом раду?
ISO стратегија има вредност само ако се преточи у конкретно деловање. То подразумева развој стандарда који су свету потребни и обезбеђивање њихове релевантности у условима развоја технологије, економија и друштвених очекивања. Међутим, глобална решења захтевају глобално учешће. Са чланицама из више од 170 земаља, једна од предности ISO-а јесте разноликост перспектива које можемо да укључимо – како у развој стандарда, тако и у процес доношења одлука у оквиру организације.
Исти принцип примењује се и на наше стратешке програме. Ако нам је циљ да одговоримо на глобалне изазове, чланице из свих делова света морају да допринесу спровођењу ISO стратегије 2030 и пројектима који доприносе њеном остваривању. То такође подразумева да непосредно ослушкујемо потребе наших чланова. Национална тела за стандардизацију делују у веома различитим условима, са различитим мандатима, ресурсима и нивоима комерцијалне и дигиталне зрелости, тако да и наша подршка мора бити прилагођена тим различитим околностима.
Разговори са нашим чланицама помажу нам да разумемо њихове приоритете и како за њих у пракси изгледа спровођење Стратегије. Кроз Акциони план за земље у развоју нудимо широк спектар активности усмерених на изградњу капацитета, као и знања и практичних алата за подршку националним телима за стандардизацију из земаља у развоју. На тај начин омогућавамо експертима да ефикасније учествују у развоју међународних стандарда.
На крају, спровођење Стратегије је заједнички напор: што су наши чланови снажнији и ангажованији, то је снажнији и цео ISO систем.
SMART програм истражује нове начине за представљање садржаја стандарда прилагођених дигиталном добу. Како би то могло да промени начин на који људи користе стандарде и какву ће улогу национална тела за стандарде имати у обликовању ове еволуције?
Начин на који људи проналазе и користе информације, као и начин на који им приступају, стално се мења, а стандарди треба да одговоре на та променљива очекивања. Заједно са Међународном електротехничком комисијом (IEC), кроз SMART програм истражујемо на које начине садржај стандарда може бити дигитално унапређен како би био доступнији и лакши за коришћење у дигиталном окружењу, као и које би нове могућности то могло да створи за кориснике.
Важна прекретница очекује нас у октобру, када ћемо започети постепено увођење дигитално унапређеног садржаја за мањи број стандарда, укључујући ISO 9001:2026 и ISO 14001:2026. Ово је пре свега фаза учења. Желимо да сазнамо како корисници реагују, шта им доноси стварну вредност и шта треба да унапредимо пре него што донесемо одлуке о даљем дугорочном правцу развоја.
Национална тела за стандарде имају централну улогу у том процесу јер добро познају своја тржишта и потребе корисника стандарда у својим земљама. Желимо да наше чланице истраже ове нове могућности, пруже повратне информације и помогну нам да разумемо шта функционише у различитим националним контекстима. Ово је узбудљив корак напред и прилика да заједно учимо и искористимо ово искуство како бисмо обликовали даљи развој садржаја стандарда у целом ISO систему.
Коју поруку желите да упутите пословном и јавном сектору Србије, као и широј јавности, о практичној вредности стандарда?
Моја порука би била једноставна: стандарди нису само техничка документација. Када се ефикасно примењују, они помажу предузећима да буду конкурентнија, владама да остваре боље резултате, а људима да имају веће поверење у производе, услуге и системе на које се свакодневно ослањају.
Светски извештај о развоју за 2025. годину, који је објавила Светска банка, описује стандарде као „скривене темеље просперитета”. Они олакшавају предузећима трговину и иновације, омогућавају технологијама да функционишу заједно и пружају владама међународно усаглашена решења која могу да подрже ефикасну регулативу и јавне политике. За Србију то значи већу конкурентност, бољи приступ међународним тржиштима и већу интегрисаност у глобалну економију.
Оно што је сада важно јесте да стандарде ставимо у функцију. ИСС има кључну улогу у томе, повезујући српска предузећа, државну управу и експерте са међународном стандардизацијом, истовремено представљајући искуства и приоритете Србије на глобалном нивоу. Како Светска банка наводи, „земље које озбиљно схватају стандарде напредују”. На основу онога што сам видео током посете, Србија има све предуслове да буде једна од њих.
Припремила: Јована Корићанац
