Tokom vaše nedavne posete ISS-u imali ste priliku da se sastanete sa rukovodstvom, zaposlenima i nacionalnim ekspertima. Kakvi su utisci i gde vidite najveći potencijal za bližu saradnju između ISO-a i ISS-a?
Poseta ISS-u ostavila je veoma pozitivan utisak. Naišao sam na toplu dobrodošlicu, ali me je posebno impresionirao visok nivo angažovanosti širom organizacije, kao i istinsko interesovanje za nacionalnu i međunarodnu standardizaciju. Naši razgovori bili su otvoreni i konstruktivni i dodatno su učvrstili moje uverenje da postoji veliki potencijal za produbljivanje saradnje između naše dve organizacije.
Ovakav vid angažovanja u samom je središtu načina na koji ISO funkcioniše. Okupljamo eksperte iz različitih zemalja i sredina, od kojih svaki donosi svoje iskustvo, perspektive i prioritete, i zajednički nastojimo da postignemo konsenzus kako da na najbolji način rešimo određena pitanja. Nacionalni eksperti imaju ključnu ulogu u tom procesu. Oni na međunarodnu scenu donose iskustva i specifičnosti svojih industrija, zemalja i regiona, a istovremeno imaju priliku da steknu nova znanja i koriste ekspertizu drugih. Upravo ta saradnja međunarodnim standardima daje globalnu relevantnost i doprinosi izgradnji poverenja u rešenja koja zajednički razvijamo. Tu vidim i najveći prostor za saradnju: u stvaranju više mogućnosti da srpska ekspertiza i perspektive doprinesu međunarodnoj standardizaciji, uz istovremeno prenošenje znanja i iskustva šire ISO zajednice u Srbiju. Moja poseta pokazala je koliko možemo da dobijemo od te razmene i radujem se mogućnosti da je zajedno dalje razvijamo.
ISS je tokom proteklih 20 godina izgradio ugledan položaj u okviru ISO-a, što, između ostalog, potvrđuje i njegovo trenutno učešće u Savetu ISO-a. Kako vidite dalji razvoj njegove uloge, kako na međunarodnom planu, tako i u regionu?
ISS je aktivan i cenjen član ISO zajednice. Njegovo učešće u više od 70 tehničkih komiteta omogućava da ekspertiza iz Srbije bude zastupljena u širokom spektru oblasti, od prehrambenih proizvoda do upravljanja životnom sredinom, dok angažovanje u regionalnim forumima i forumima otvorenim za sve članice ISS-u daje uvažen i uticajan glas u razgovorima o budućnosti standardizacije. Takođe veoma cenim značajan doprinos koji v. d. direktora ISS-a, Tatjana Bojanić, daje rukovodstvu ISO-a kroz svoje članstvo u ISO Savetu.
Vidim veliki potencijal za nadogradnju na ovim temeljima. Intenzivnije učešće u tehničkom radu ISO-a, uz veći broj srpskih eksperata na rukovodećim pozicijama predsedavajućih i koordinatora, omogućilo bi Srbiji da značajno utiče na međunarodnu standardizaciju. To bi istovremeno stvorilo mogućnosti za učešće u oblikovanju standarda u oblastima koje su značajne za Srbiju i širi region.
ISO je tu da podrži tu ambiciju. Blisko sarađujemo sa svim našim članicama kako bismo razumeli u kojim oblastima žele da prodube svoje angažovanje i na koji način možemo da im pomognemo, bilo kroz bilateralne sastanke, forume, savetodavne i pro-motivne događaje ili mogućnosti za povezivanje u široj ISO zajednici. Kada je reč o ISS-u, vidim mnogo prostora za dalju izgradnju već čvrstog odnosa i za to da se za doprinos Srbije još snažnije čuje i da se on prepozna na međunarodnom nivou.
ISO strategija 2030 postavlja ambiciozne ciljeve za svet koji se brzo menja. Kako u praksi izgleda ostvarivanje tih ambicija i na koji način ISO pomaže zemljama u razvoju da u potpunosti doprinesu ovom radu?
ISO strategija ima vrednost samo ako se pretoči u konkretno delovanje. To podrazumeva razvoj standarda koji su svetu potrebni i obezbeđivanje njihove relevantnosti u uslovima razvoja tehnologije, ekonomija i društvenih očekivanja. Međutim, globalna rešenja zahtevaju globalno učešće. Sa članicama iz više od 170 zemalja, jedna od prednosti ISO-a jeste raznolikost perspektiva koje možemo da uključimo – kako u razvoj standarda, tako i u proces donošenja odluka u okviru organizacije.
Isti princip primenjuje se i na naše strateške programe. Ako nam je cilj da odgovorimo na globalne izazove, članice iz svih delova sveta moraju da doprinesu sprovođenju ISO strategije 2030 i projektima koji doprinose njenom ostvarivanju. To takođe podrazumeva da neposredno osluškujemo potrebe naših članova. Nacionalna tela za standardizaciju deluju u veoma različitim uslovima, sa različitim mandatima, resursima i nivoima komercijalne i digitalne zrelosti, tako da i naša podrška mora biti prilagođena tim različitim okolnostima.
Razgovori sa našim članicama pomažu nam da razumemo njihove prioritete i kako za njih u praksi izgleda sprovođenje Strategije. Kroz Akcioni plan za zemlje u razvoju nudimo širok spektar aktivnosti usmerenih na izgradnju kapaciteta, kao i znanja i praktičnih alata za podršku nacionalnim telima za standardizaciju iz zemalja u razvoju. Na taj način omogućavamo ekspertima da efikasnije učestvuju u razvoju međunarodnih standarda.
Na kraju, sprovođenje Strategije je zajednički napor: što su naši članovi snažniji i angažovaniji, to je snažniji i ceo ISO sistem.
SMART program istražuje nove načine za predstavljanje sadržaja standarda prilagođenih digitalnom dobu. Kako bi to moglo da promeni način na koji ljudi koriste standarde i kakvu će ulogu nacionalna tela za standarde imati u oblikovanju ove evolucije?
Način na koji ljudi pronalaze i koriste informacije, kao i način na koji im pristupaju, stalno se menja, a standardi treba da odgovore na ta promenljiva očekivanja. Zajedno sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC), kroz SMART program istražujemo na koje načine sadržaj standarda može biti digitalno unapređen kako bi bio dostupniji i lakši za korišćenje u digitalnom okruženju, kao i koje bi nove mogućnosti to moglo da stvori za korisnike.
Važna prekretnica očekuje nas u oktobru, kada ćemo započeti postepeno uvođenje digitalno unapređenog sadržaja za manji broj standarda, uključujući ISO 9001:2026 i ISO 14001:2026. Ovo je pre svega faza učenja. Želimo da saznamo kako korisnici reaguju, šta im donosi stvarnu vrednost i šta treba da unapredimo pre nego što donesemo odluke o daljem dugoročnom pravcu razvoja.
Nacionalna tela za standarde imaju centralnu ulogu u tom procesu jer dobro poznaju svoja tržišta i potrebe korisnika standarda u svojim zemljama. Želimo da naše članice istraže ove nove mogućnosti, pruže povratne informacije i pomognu nam da razumemo šta funkcioniše u različitim nacionalnim kontekstima. Ovo je uzbudljiv korak napred i prilika da zajedno učimo i iskoristimo ovo iskustvo kako bismo oblikovali dalji razvoj sadržaja standarda u celom ISO sistemu.
Koju poruku želite da uputite poslovnom i javnom sektoru Srbije, kao i široj javnosti, o praktičnoj vrednosti standarda?
Moja poruka bi bila jednostavna: standardi nisu samo tehnička dokumentacija. Kada se efikasno primenjuju, oni pomažu preduzećima da budu konkurentnija, vladama da ostvare bolje rezultate, a ljudima da imaju veće poverenje u proizvode, usluge i sisteme na koje se svakodnevno oslanjaju.
Svetski izveštaj o razvoju za 2025. godinu, koji je objavila Svetska banka, opisuje standarde kao „skrivene temelje prosperiteta”. Oni olakšavaju preduzećima trgovinu i inovacije, omogućavaju tehnologijama da funkcionišu zajedno i pružaju vladama međunarodno usaglašena rešenja koja mogu da podrže efikasnu regulativu i javne politike. Za Srbiju to znači veću konkurentnost, bolji pristup međunarodnim tržištima i veću integrisanost u globalnu ekonomiju.
Ono što je sada važno jeste da standarde stavimo u funkciju. ISS ima ključnu ulogu u tome, povezujući srpska preduzeća, državnu upravu i eksperte sa međunarodnom standardizacijom, istovremeno predstavljajući iskustva i prioritete Srbije na globalnom nivou. Kako Svetska banka navodi, „zemlje koje ozbiljno shvataju standarde napreduju”. Na osnovu onoga što sam video tokom posete, Srbija ima sve preduslove da bude jedna od njih.
Pripremila: Jovana Korićanac
