Овим документом утврђује се метода за одређивање топлотне проводности и топлотне дифузивности и стога и специфичног топлотног капацитета по јединици запремине пластичних маса. Експеримент може бити приређен тако да одговара различитим величинама узорака. Мерења могу да се изврше у гасовитим срединама и у вакууму, у одређеном опсегу температура и притиска. Ова метода даје смернице за испитивање хомогених и изотропних материјала, као и анизотропних материјала са једноосном структуром. Хомогеност материјала се протеже кроз узорак и нема термичких баријера (осим оних поред сонде) унутар опсега дефинисаног дубином(ама) испитивања (видети 3.1). Метода је погодна за материјале који имају вредности топлотне проводљивости, λ, у приближном опсегу 0,010 W∙m−1∙K−1 < λ < 500 W∙m−1∙K−1, вредности топлотне дифузивности, α, у опсегу 5 × 10−8 m2∙s−1 < α < 10−4 m2∙s−1, и за температуре, Т, у приближном опсегу 50 K < Т < 1 000 K. НАПОМЕНА 1 Специфични топлотни капацитет по јединици запремине, C, C = ρ ∙ cp, где је ρ густина, а cp специфична топлота по јединици масе и при константном притиску, може се добити дељењем топлотне проводљивости, λ, са топлотном дифузивношћу, α, тј. C = λ/α, и налази се у приближном опсегу 0,005 MJ∙m−3∙K−1 < C < 5 MJ∙m−3∙K−1. Такође се назива волуметријски топлотни капацитет.
