Ovim dokumentom utvrđuje se metoda za određivanje toplotne provodnosti i toplotne difuzivnosti i stoga i specifičnog toplotnog kapaciteta po jedinici zapremine plastičnih masa. Eksperiment može biti priređen tako da odgovara različitim veličinama uzoraka. Merenja mogu da se izvrše u gasovitim sredinama i u vakuumu, u određenom opsegu temperatura i pritiska. Ova metoda daje smernice za ispitivanje homogenih i izotropnih materijala, kao i anizotropnih materijala sa jednoosnom strukturom. Homogenost materijala se proteže kroz uzorak i nema termičkih barijera (osim onih pored sonde) unutar opsega definisanog dubinom(ama) ispitivanja (videti 3.1). Metoda je pogodna za materijale koji imaju vrednosti toplotne provodljivosti, λ, u približnom opsegu 0,010 W∙m−1∙K−1 < λ < 500 W∙m−1∙K−1, vrednosti toplotne difuzivnosti, α, u opsegu 5 × 10−8 m2∙s−1 < α < 10−4 m2∙s−1, i za temperature, T, u približnom opsegu 50 K < T < 1 000 K. NAPOMENA 1 Specifični toplotni kapacitet po jedinici zapremine, C, C = ρ ∙ cp, gde je ρ gustina, a cp specifična toplota po jedinici mase i pri konstantnom pritisku, može se dobiti deljenjem toplotne provodljivosti, λ, sa toplotnom difuzivnošću, α, tj. C = λ/α, i nalazi se u približnom opsegu 0,005 MJ∙m−3∙K−1 < C < 5 MJ∙m−3∙K−1. Takođe se naziva volumetrijski toplotni kapacitet.
