Овим документом утврђују се услови испитивања за одређивање затезних својстава пресованих и екструдираних пластичних маса, на основу општих принципа датих у ISO 527-1.
Методе су селективно погодне за коришћење са следећим опсегом материјала префериране дебљине или, у случају узорака машински обрађених од пресованих делова дебљине отпреска:
— крутим и полукрутим термопластичним материјалима за пресовање, екструдирање и ливење, укључујући компаунде с пунилима и ојачане компаунде, на пример, кратким влакнима, малим шипкама, плочама или гранулама, али искључујући текстилна влакна (видети ISO 527-4 и ISO 527-5).
НАПОМЕНА Видети ISO 527-1:2019, тачка 3 за дефиницију „крутог“ и „полукрутог“.
— крутим и полукрутим термореактивним материјалима за пресовање и ливење, укључујући компаунде с пунилима и ојачане компаунде, али искључујући текстилна влакна као ојачање (видети ISO 527-4 и ISO 527-5);
— термотропним течним кристалним полимерима.
Методе нису уобичајено погодне за коришћење код крутог ћелијског материјала, или за структуре сендвича које садрже ћелијски материјал. За круте ћелијске материјале, видети ISO 1926.
Методе нису погодне за флексибилне филмове и плоче, дебљине мање од 1 mm, видети ISO 527-3.
