Ovim dokumentom utvrđuju se uslovi ispitivanja za određivanje zateznih svojstava presovanih i ekstrudiranih plastičnih masa, na osnovu opštih principa datih u ISO 527-1.
Metode su selektivno pogodne za korišćenje sa sledećim opsegom materijala preferirane debljine ili, u slučaju uzoraka mašinski obrađenih od presovanih delova debljine otpreska:
— krutim i polukrutim termoplastičnim materijalima za presovanje, ekstrudiranje i livenje, uključujući kompaunde s punilima i ojačane kompaunde, na primer, kratkim vlaknima, malim šipkama, pločama ili granulama, ali isključujući tekstilna vlakna (videti ISO 527-4 i ISO 527-5).
NAPOMENA Videti ISO 527-1:2019, tačka 3 za definiciju „krutog“ i „polukrutog“.
— krutim i polukrutim termoreaktivnim materijalima za presovanje i livenje, uključujući kompaunde s punilima i ojačane kompaunde, ali isključujući tekstilna vlakna kao ojačanje (videti ISO 527-4 i ISO 527-5);
— termotropnim tečnim kristalnim polimerima.
Metode nisu uobičajeno pogodne za korišćenje kod krutog ćelijskog materijala, ili za strukture sendviča koje sadrže ćelijski materijal. Za krute ćelijske materijale, videti ISO 1926.
Metode nisu pogodne za fleksibilne filmove i ploče, debljine manje od 1 mm, videti ISO 527-3.
