Емисије из стационарних извора — Ручно и аутоматско одређивање брзине и запреминског протока у цевоводима — Део 1: Ручна референтна метода
Stationary source emissions - Manual and automatic determination of velocity and volume flow rate in ducts - Part 1: Manual reference method (ISO/DIS 16911-1:2025)
Уколико желите да набавите овај документ обратите се на следећу адресу: prodaja@iss.rs
Апстракт
ISO 16911-1:2013 специфицира методу за периодично одређивање аксијалне брзине и запреминског протока гаса унутар емисионих канала и димњака. Применљив је за употребу у кружним или правоугаоним каналима са мерним локацијама које испуњавају захтеве EN 15259. Минималне и максималне величине канала су условљене практичним разматрањима мерних уређаја описаних у ISO 16911-1:2013. ISO 16911-1:2013 захтева да сва мерења протока имају доказиву метролошку следљивост према националним или међународним примарним стандардима. Да би се користио као стандардна референтна метода, од корисника се тражи да докаже да су карактеристике перформанси методе једнаке или боље од критеријума перформанси дефинисаних у ISO 16911-1:2013 и да је укупна несигурност методе, изражена са ниво поузданости од 95 %, утврђује се и пријављује. Резултати за сваку методу дефинисану у ISO 16911-1:2013 имају различите несигурности у опсегу од 1 % до 10 % при брзинама протока од 20 m/s.. Додатне методе могу се користити под условом да корисник може показати еквивалентност, на основу принципа CEN/TS 14793.
