Emisije iz stacionarnih izvora — Ručno i automatsko određivanje brzine i zapreminskog protoka u cevovodima — Deo 1: Ručna referentna metoda
Stationary source emissions - Manual and automatic determination of velocity and volume flow rate in ducts - Part 1: Manual reference method (ISO/DIS 16911-1:2025)
Ukoliko želite da nabavite ovaj dokument obratite se na sledeću adresu: prodaja@iss.rs
Apstrakt
ISO 16911-1:2013 specificira metodu za periodično određivanje aksijalne brzine i zapreminskog protoka gasa unutar emisionih kanala i dimnjaka. Primenljiv je za upotrebu u kružnim ili pravougaonim kanalima sa mernim lokacijama koje ispunjavaju zahteve EN 15259. Minimalne i maksimalne veličine kanala su uslovljene praktičnim razmatranjima mernih uređaja opisanih u ISO 16911-1:2013. ISO 16911-1:2013 zahteva da sva merenja protoka imaju dokazivu metrološku sledljivost prema nacionalnim ili međunarodnim primarnim standardima. Da bi se koristio kao standardna referentna metoda, od korisnika se traži da dokaže da su karakteristike performansi metode jednake ili bolje od kriterijuma performansi definisanih u ISO 16911-1:2013 i da je ukupna nesigurnost metode, izražena sa nivo pouzdanosti od 95 %, utvrđuje se i prijavljuje. Rezultati za svaku metodu definisanu u ISO 16911-1:2013 imaju različite nesigurnosti u opsegu od 1 % do 10 % pri brzinama protoka od 20 m/s.. Dodatne metode mogu se koristiti pod uslovom da korisnik može pokazati ekvivalentnost, na osnovu principa CEN/TS 14793.
