Овим документом утврђује се метода за мерење дима произведеног са изложених површина узорака материјала или склопова. Примењује се на узорке који имају у суштини равну површину и не прелазе 25 mm у дебљини када се поставе у хоризонтални положај и подвргну утврђеним нивоима топлотног зрачења у затвореној комори са или без примене пробног пламена. Ова метода испитивања применљива је на све врсте пластичних маса.
Намера је да се вредности оптичке густине одређене овим испитивањем узму као специфичне за узорак или материјал у склопу, у облику и дебљини који се испитују и да се не сматрају инхерентним, фундаменталним својствима.
Испитивање је првенствено намењено за употребу у истраживању и развоју и инжењерству противпожарне заштите у зградама, возовима, бродовима итд., а не као основа за оцењивање за грађевинске прописе или друге сврхе. Није обезбеђена основа за предвиђање густине дима коју материјали могу генерисати након излагања топлоти и пламену под другим (стварним) условима излагања. Овај поступак испитивања искључује ефекат иританата на око.
НАПОМЕНА Овај поступак испитивања се бави губитком видљивости услед густине дима, што генерално није повезано са јачином иритације (видети Прилог Е). Наглашава се да производња дима из материјала варира у зависности од нивоа зрачења којем је узорак изложен. Резултати добијени методом наведеном у овом документу заснивају се на излагању специфичним нивоима зрачења од 25 kW/m2 и 50 kW/m2.
