Мерење радиоактивности у животној средини – Земљиште – Део 3: Метода испитивања радионуклида који емитују гама зрачење помоћу гама спектрометрије
Measurement of radioactivity in the environment - Soil - Part 3: Test method of gamma-emitting radionuclides using gamma-ray spectrometry (ISO 18589-3:2023, Corrected version 2024-08)
Овај документ утврђује идентификацију и мерење активности у земљишту великог броја радионуклида гама-емитера коришћењем гама спектрометрије. Ова недеструктивна метода која се може применити на веће запремине узорака (приближно до 3 l) обухвата одређивање свих присутних γ-емитера енергије између 5 keV и 3 MeV једним мерењем. Генеричка метода испитивања и основе коришћења гама спектрометрије описане су у ISO 20042. Овај стандард могу применити лабораторије које врше рутинска мерења радиоактивности пошто већину радионуклида карактеришу гама зраци између 40 keV и 2 MeV. Ова метода се може применити коришћењем германијумског или другог типа детектора са резолуцијом бољом од 5 keV.
Овај документ се бави методама и праксама за одређивање активности радионуклида гама-емитера присутне у земљишту, укључујући стене из стеновитог тла и руде, грађевинском материјалу и производима, грнчарији, итд. Ово укључује земљиште и материјал који садржи природни радиоактивни материјал (NORM) или оне из технолошких процеса који укључују материјал са технолошки повећаном природном радиоактивношћу (TENORM) (нпр. експлоатација и прерада минералног песка или производња и употреба фосфатног ђубрива), као и муља и седимента. Ово одређивање активности радионуклида гама-емитера се обично врши у сврху заштите од зрачења. Погодан је за надзор животне средине и инспекцију локације и омогућава, у случају акцидента, брзу процену гама активности узорака земљишта. Ово се може односити на земљиште из вртова, пољопривредног земљишта, урбаних или индустријских локација које могу садржати грађевински шут, као и земљиште које није под утицајем људских активности.
Када је потребна карактеризација радиоактивности непросејаног материјала изнад 200 μm или 250 μm, петрографске природе или антропогеног порекла, као што је грађевински шут, овај материјал се може уситнити да би се добио хомоген узорак за испитивање како је описано у ISO 18589‑2.
