Овим документом утврђују се четири методе за квантитативно одређивање материјала који се могу екстраховати из сировог каучука, било природног или синтетичког; ове две методе се такође могу применити и на невулканизоване и вулканизоване смеше сировог каучука.
Метода А за мерење масе екстракта раствора, након испаравања растварача, у односу на масу оригиналног узорка за испитивање.
Метода B за мерење разлике масе узорка за испитивање пре и после екстракције.
Метода C, која се користи само за сирови каучук, за мерење разлике масе узорка за испитивање пре и после екстракције коришћењем растварача који кључа.
Метода D, која се користи само за сирови каучук, за мерење разлике масе узорка за испитивање пре и после екстракције у односу на масу оригиналног узорка за испитивање.
НАПОМЕНА 1 У зависности од коришћене методе испитивања, кондиционирања испитног дела и коришћеног растварача, резултат испитивања није неопходно да буде исти.
НАПОМЕНА 2 Метода C генерално даје резултате који су нижи од оних добијених методама А и B због успостављене равнотеже, посебно ако се користе узорци велике масе за испитивање, у зависности од садржаја и природе материје која се може екстраховати. Методa C је, међутим, бржa методa од методе А или методе B.
НАПОМЕНА 3 Методе C и D нису прикладне ако се део који се испитује распада током екстракције.
НАПОМЕНА 4 Метода D се обично користи за контролу производње.
Препоруке о растварачу који је најприкладнији за сваку врсту гуме дате су у Прилогу А.
