Ovim dokumentom utvrđuju se četiri metode za kvantitativno određivanje materijala koji se mogu ekstrahovati iz sirovog kaučuka, bilo prirodnog ili sintetičkog; ove dve metode se takođe mogu primeniti i na nevulkanizovane i vulkanizovane smeše sirovog kaučuka.
Metoda A za merenje mase ekstrakta rastvora, nakon isparavanja rastvarača, u odnosu na masu originalnog uzorka za ispitivanje.
Metoda B za merenje razlike mase uzorka za ispitivanje pre i posle ekstrakcije.
Metoda C, koja se koristi samo za sirovi kaučuk, za merenje razlike mase uzorka za ispitivanje pre i posle ekstrakcije korišćenjem rastvarača koji ključa.
Metoda D, koja se koristi samo za sirovi kaučuk, za merenje razlike mase uzorka za ispitivanje pre i posle ekstrakcije u odnosu na masu originalnog uzorka za ispitivanje.
NAPOMENA 1 U zavisnosti od korišćene metode ispitivanja, kondicioniranja ispitnog dela i korišćenog rastvarača, rezultat ispitivanja nije neophodno da bude isti.
NAPOMENA 2 Metoda C generalno daje rezultate koji su niži od onih dobijenih metodama A i B zbog uspostavljene ravnoteže, posebno ako se koriste uzorci velike mase za ispitivanje, u zavisnosti od sadržaja i prirode materije koja se može ekstrahovati. Metoda C je, međutim, brža metoda od metode A ili metode B.
NAPOMENA 3 Metode C i D nisu prikladne ako se deo koji se ispituje raspada tokom ekstrakcije.
NAPOMENA 4 Metoda D se obično koristi za kontrolu proizvodnje.
Preporuke o rastvaraču koji je najprikladniji za svaku vrstu gume date su u Prilogu A.
