Овим стандардом утврђује се метода испитивања која обухвата процену горње и доње топлотне моћи, у SI јединицама, мегаџулима по килограму, у горивима угљоводоника и на основу густине горива, садржаја сумпора, воде и пепела.
Ова метода испитивања је посебно корисна за процену, користећи минимални број испитивања, топлотне моћи уља за ложење и дизел горива, за које обично није толико критично да се веома прецизно одреди топлота.
Ова метода испитивања је чисто емпиријска. Добијена је коришћењем течних угљоводоничних горива произведених уобичајеним процесима рафинације из конвенционалне сирове нафте која испуњавају захтеве спецификације за нафтна горива. Метода испитивања је одговарајућа за горива која су у опсегу густине од 750 kg/m3 до 1000 kg/m3 и за она која не садрже неуобичајено висок садржај ароматичних једињења. Горива са високим садржајем ароматичних једињења неће испунити критеријум за спецификацију горива.
Метода испитивања није применљива на чисте угљоводонике. Ова метода није предвиђена као замена за експериментална мерења топлотне моћи, високе тачности.
