Ovim standardom utvrđuje se metoda ispitivanja koja obuhvata procenu gornje i donje toplotne moći, u SI jedinicama, megadžulima po kilogramu, u gorivima ugljovodonika i na osnovu gustine goriva, sadržaja sumpora, vode i pepela.
Ova metoda ispitivanja je posebno korisna za procenu, koristeći minimalni broj ispitivanja, toplotne moći ulja za loženje i dizel goriva, za koje obično nije toliko kritično da se veoma precizno odredi toplota.
Ova metoda ispitivanja je čisto empirijska. Dobijena je korišćenjem tečnih ugljovodoničnih goriva proizvedenih uobičajenim procesima rafinacije iz konvencionalne sirove nafte koja ispunjavaju zahteve specifikacije za naftna goriva. Metoda ispitivanja je odgovarajuća za goriva koja su u opsegu gustine od 750 kg/m3 do 1000 kg/m3 i za ona koja ne sadrže neuobičajeno visok sadržaj aromatičnih jedinjenja. Goriva sa visokim sadržajem aromatičnih jedinjenja neće ispuniti kriterijum za specifikaciju goriva.
Metoda ispitivanja nije primenljiva na čiste ugljovodonike. Ova metoda nije predviđena kao zamena za eksperimentalna merenja toplotne moći, visoke tačnosti.
