Стандардом ISO 6976:2016 утврђују се методе за израчунавање горње топлотне вредности, доње топлотне вредности, густине, релативне густине и горњег и доњег Вобеовог индекса природног гаса, замене за природни гас и других запаљивих гасовитих горива, уколико је састав гаса познат на основу молског удела. Утврђене методе обезбеђују начин израчунавања својстава гасне смеше при уобичајеним референтним условима. Збир молских удела је по дефиницији једнак јединици. Упутство за достизање овог захтева хроматографском анализом доступан је у ISO 6974-1 и ISO 6974-2. Методе израчунавања захтевају вредности различитих физичких својстава чистих компонената; ове вредности су, заједно са приписаним мерним несигурностима, обезбеђене у табелама, а њихови извори су идентификовани. Методе су дате ради процене стандардних мерних несигурности израчунатих својстава. Методе израчунавања вредности својстава, било на моларној, масеној или запреминској основи, применљиве су на било који природни гас, замену за природни гас или друго запаљиво гориво које је обично у гасовитом облику, осим што је за својства на запреминској основи метода ограничена на смеше за које је фактор стишљивости при
референтним условима већи од 0,9. Примери израчунавања су дати у Прилогу D за препоручене методе израчунавања.
НАПОМЕНА 1 Придеви „горњи”, „виши”, „високи” и „укупни” су, за потребе овог документа, синоними са „бруто”. Такође, „доњи” и „нижи” су синоними за „нето”. Термин „топлотна вредност” је синоним за „калоријска вредност”; „масена густина” и „специфична густина” су синоними за „густину”; „специфична тежина” је синоним за „релативну густину”; „Вобеов број” је синоним за „Вобеов индекс”; „фактор компресибилности” је синоним за
„фактор стишљивости”. Бездимензионална величина молекулска тежина бројно је једнака моларној маси у кг*кмол-1.
НАПОМЕНА 2 Не постоје посебна ограничења за састав за који се методе описане у овом документу примењују. Међутим, ограничење за израчунавање на основу запремине на смеше које при референтним условима имају фактор стишљивости већи од 0,9 поставља посебне границе за састав.
НАПОМЕНА 3 С обзиром на то да молски удео присутне воде обично није доступан након хроматографске анализе, пракса је да се физичка својства израчунавају на основу сувог гаса и да се у посебном поступку узме у обзир и утицај водене паре. Међутим, ако је молски удео водене паре познат, онда израчунавања својстава могу да се изврше потпуно у складу са процедурама која су овде описане. Ефекти водене паре на топлотну вредност, било да се она директно мери или се израчунава, описани су у ISO/TR 29922.
НАПОМЕНА 4 За алифатичне угљоводонике који имају угљенични број 7 или већи, сваки присутни изомер се укључује као нормалан изомер истог угљеничног броја.
НАПОМЕНА 5 Уколико захтев корисника обухвата и замену аналитички неразложених компонената (нпр. C6+ или C7+ grupa) једном псеудокомпонентом, онда је задатак самог корисника да подеси однос молског удела и тиме и својства те псеудокомпоненте тако да одговара сврси конкретне примене. Свака тзв. „вода која не реагује” и „несагориви водоник-сулфид” третирају се као псеудокомпоненте подешавањем одговарајуће енталпије вредности сагоревања на нулу.
