Standardom ISO 6976:2016 utvrđuju se metode za izračunavanje gornje toplotne vrednosti, donje toplotne vrednosti, gustine, relativne gustine i gornjeg i donjeg Vobeovog indeksa prirodnog gasa, zamene za prirodni gas i drugih zapaljivih gasovitih goriva, ukoliko je sastav gasa poznat na osnovu molskog udela. Utvrđene metode obezbeđuju način izračunavanja svojstava gasne smeše pri uobičajenim referentnim uslovima. Zbir molskih udela je po definiciji jednak jedinici. Uputstvo za dostizanje ovog zahteva hromatografskom analizom dostupan je u ISO 6974-1 i ISO 6974-2. Metode izračunavanja zahtevaju vrednosti različitih fizičkih svojstava čistih komponenata; ove vrednosti su, zajedno sa pripisanim mernim nesigurnostima, obezbeđene u tabelama, a njihovi izvori su identifikovani. Metode su date radi procene standardnih mernih nesigurnosti izračunatih svojstava. Metode izračunavanja vrednosti svojstava, bilo na molarnoj, masenoj ili zapreminskoj osnovi, primenljive su na bilo koji prirodni gas, zamenu za prirodni gas ili drugo zapaljivo gorivo koje je obično u gasovitom obliku, osim što je za svojstva na zapreminskoj osnovi metoda ograničena na smeše za koje je faktor stišljivosti pri
referentnim uslovima veći od 0,9. Primeri izračunavanja su dati u Prilogu D za preporučene metode izračunavanja.
NAPOMENA 1 Pridevi „gornji”, „viši”, „visoki” i „ukupni” su, za potrebe ovog dokumenta, sinonimi sa „bruto”. Takođe, „donji” i „niži” su sinonimi za „neto”. Termin „toplotna vrednost” je sinonim za „kalorijska vrednost”; „masena gustina” i „specifična gustina” su sinonimi za „gustinu”; „specifična težina” je sinonim za „relativnu gustinu”; „Vobeov broj” je sinonim za „Vobeov indeks”; „faktor kompresibilnosti” je sinonim za
„faktor stišljivosti”. Bezdimenzionalna veličina molekulska težina brojno je jednaka molarnoj masi u kg*kmol-1.
NAPOMENA 2 Ne postoje posebna ograničenja za sastav za koji se metode opisane u ovom dokumentu primenjuju. Međutim, ograničenje za izračunavanje na osnovu zapremine na smeše koje pri referentnim uslovima imaju faktor stišljivosti veći od 0,9 postavlja posebne granice za sastav.
NAPOMENA 3 S obzirom na to da molski udeo prisutne vode obično nije dostupan nakon hromatografske analize, praksa je da se fizička svojstva izračunavaju na osnovu suvog gasa i da se u posebnom postupku uzme u obzir i uticaj vodene pare. Međutim, ako je molski udeo vodene pare poznat, onda izračunavanja svojstava mogu da se izvrše potpuno u skladu sa procedurama koja su ovde opisane. Efekti vodene pare na toplotnu vrednost, bilo da se ona direktno meri ili se izračunava, opisani su u ISO/TR 29922.
NAPOMENA 4 Za alifatične ugljovodonike koji imaju ugljenični broj 7 ili veći, svaki prisutni izomer se uključuje kao normalan izomer istog ugljeničnog broja.
NAPOMENA 5 Ukoliko zahtev korisnika obuhvata i zamenu analitički nerazloženih komponenata (npr. C6+ ili C7+ grupa) jednom pseudokomponentom, onda je zadatak samog korisnika da podesi odnos molskog udela i time i svojstva te pseudokomponente tako da odgovara svrsi konkretne primene. Svaka tzv. „voda koja ne reaguje” i „nesagorivi vodonik-sulfid” tretiraju se kao pseudokomponente podešavanjem odgovarajuće entalpije vrednosti sagorevanja na nulu.
