У овом међународном стандарду описане су спецификације за квантитативну анализу следећих компонената природног гаса:
хелијум
водоник
аргон
кисеоник
азот
угљен-диоксид
засићене угљоводонике од C1 до C5
угљоводоничне фракције од C6 и више
ароматична једињења, као бензен и толуен
Гасно-хроматографске методе одређују компоненте у следећим опсезима:
кисеоник: од 0,001 % (n/n) до 0,5 % (n/n)
хелијум: од 0,001 % (n/n) до 0,5 % (n/n)
водоник: од 0,001 % (n/n) до 0,5 % (n/n)
аргон: од 0,001 % (n/n) до 0,5 % (n/n)
азот: од 0,001 % (n/n) до 40 % (n/n)
угљен-диоксид: од 0,001 % (n/n) до 40 % (n/n)
метан: од 50 % (n/n) до 100 % (n/n)
етан: од 0,02 % (n/n) до 15 % (n/n)
пропан: од 0,001 % (n/n) до 5 % (n/n)
виши угљоводоници: Метода омогућава мерење угљоводиничних једињења од 10-6 (n/n) до њихових максималних концентрација, што одговара захтеву да гас буде очишћен од угљоводоничног кондензата на било ком притиску у опсегу од 1 × 102 kPa до
7 × 103 kPa.
Ова метода није намењена за одређивање једињења кисеоника (водене паре, метанола, гликола) или (једињења) сумпора.
Није могуће недвосмислено идентификовати угљоводонике изнад C6. Чак и када „спајковање” гасне смеше познатим компонентама показује где оне елуирају, не може се са сигурношћу тврдити да је та компонента једина са тим ретенционим временом. Неидентификоване компоненте се класификују у складу са бројем угљеникових атома које анализа индикује. Иако је ово поједностављење неопходно, оно дозвољава да се добије квантификована вредност.
Ова метода је намењена за примену у ситуацијама када је потребно да се хексани плус група раздвоје на компоненте и/или је потребна комплетна анализа.
Метода није намењена за густе фазе гасова чији притисци премашују критични притисак кондензације (крикондебар), или за узорке гаса који садрже било који измерени угљоводонични кондензат, течну воду или процесни флуид, као што су метанол или гликоли (видети ISO 6570-1 и ISO 10715).
У случају гасова који су третирани за транспорт мало је вероватно да садрже нивое угљоводоника изнад C12 који се могу детектовати. Узорци који су узети близу бушотина, пре него што гас стигне до постројења за припрему, могу садржавати угљоводонике до C16 или више.
