U ovom međunarodnom standardu opisane su specifikacije za kvantitativnu analizu sledećih komponenata prirodnog gasa:
helijum
vodonik
argon
kiseonik
azot
ugljen-dioksid
zasićene ugljovodonike od C1 do C5
ugljovodonične frakcije od C6 i više
aromatična jedinjenja, kao benzen i toluen
Gasno-hromatografske metode određuju komponente u sledećim opsezima:
kiseonik: od 0,001 % (n/n) do 0,5 % (n/n)
helijum: od 0,001 % (n/n) do 0,5 % (n/n)
vodonik: od 0,001 % (n/n) do 0,5 % (n/n)
argon: od 0,001 % (n/n) do 0,5 % (n/n)
azot: od 0,001 % (n/n) do 40 % (n/n)
ugljen-dioksid: od 0,001 % (n/n) do 40 % (n/n)
metan: od 50 % (n/n) do 100 % (n/n)
etan: od 0,02 % (n/n) do 15 % (n/n)
propan: od 0,001 % (n/n) do 5 % (n/n)
viši ugljovodonici: Metoda omogućava merenje ugljovodiničnih jedinjenja od 10-6 (n/n) do njihovih maksimalnih koncentracija, što odgovara zahtevu da gas bude očišćen od ugljovodoničnog kondenzata na bilo kom pritisku u opsegu od 1 × 102 kPa do
7 × 103 kPa.
Ova metoda nije namenjena za određivanje jedinjenja kiseonika (vodene pare, metanola, glikola) ili (jedinjenja) sumpora.
Nije moguće nedvosmisleno identifikovati ugljovodonike iznad C6. Čak i kada „spajkovanje” gasne smeše poznatim komponentama pokazuje gde one eluiraju, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je ta komponenta jedina sa tim retencionim vremenom. Neidentifikovane komponente se klasifikuju u skladu sa brojem ugljenikovih atoma koje analiza indikuje. Iako je ovo pojednostavljenje neophodno, ono dozvoljava da se dobije kvantifikovana vrednost.
Ova metoda je namenjena za primenu u situacijama kada je potrebno da se heksani plus grupa razdvoje na komponente i/ili je potrebna kompletna analiza.
Metoda nije namenjena za guste faze gasova čiji pritisci premašuju kritični pritisak kondenzacije (krikondebar), ili za uzorke gasa koji sadrže bilo koji izmereni ugljovodonični kondenzat, tečnu vodu ili procesni fluid, kao što su metanol ili glikoli (videti ISO 6570-1 i ISO 10715).
U slučaju gasova koji su tretirani za transport malo je verovatno da sadrže nivoe ugljovodonika iznad C12 koji se mogu detektovati. Uzorci koji su uzeti blizu bušotina, pre nego što gas stigne do postrojenja za pripremu, mogu sadržavati ugljovodonike do C16 ili više.
