Овим документом се даје метода за одређивање прорачунских вредности чврстоће стакла при савијању. Он пружа општу методу прорачуна и упутство за носивост на бочно оптерећење линијски ослоњених застакљених елемената који се користе као зидови испуне.
НАПОМЕНА Примери бочних оптерећења су оптерећење ветром и снегом, сопствена тежина нагнутог стакла и оптерећење од климатских услова на изолационим елементима од стакла.
Овим стандардом се дају препоручене вредности за следеће коефицијенте за стакло као материјал:
– парцијални коефицијенти материјала, γM;A i γM;v;
– коефицијенти за трајање оптерећења, kmod;
– парцијални коефицијенти за дејства, γG, γQ, и ψ;
– коефицијенти за напрегнуте ивице, ке. Већина стакла у згради се користи као зидови испуне. Зидови испуне су у нижим класама услед последица од оних обухваћених стандардом EN 1990, тако да су предложене вредности за парцијалне коефицијенте оптерећења γQ и γG дате за зидове испуне.
Носивост на бочна оптерећења је само један део процеса прорачуна у који такође треба укључити, на пример:
– оптерећење у равни, извијање, бочно торзионо извијање и силе смицања;
– коефицијенте средине(нпр. звучна изолација, топлотна својства);
– безбедносне карактеристике(нпр. перформансе пожара, карактеристике оштећења у вези са безбедношћу људи, сигурности).
