Утицај терапијских паса на развој деце – Улога стандарда у области рада са службеним и терапијским псима
Стручно-едукативни скуп „Утицај терапијских паса на развој деце” одржан је 24. априла 2026. године у просторијама хотела Мона Плаза у Београду, у организацији Центра за пет терапију „Пријатељска шапа” и Института за стандардизацију Србије. Догађај је реализован поводом обележавања Међународног дана паса водича, као и рођендана терапијског пса Нане, са циљем да стручној и широј јавности приближи значај терапијских паса у раду са децом, практична искуства у овој области и улогу стандарда у уређивању рада са псима помагачима.
Центар „Пријатељска шапа”, специјализован за третмане уз асистенцију паса већ више од деценије пружа подршку деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. Од оснивања првог терапијског тима у Србији 2014. године до данас, Центар је развио програме који обухватају обуку паса асистената и њихових водича, као и едукацију стручњака који у свој рад желе да укључе терапијске псе. Од 2020. године „Пријатељска шапа” је и пуноправни члан међународне организације „Animal Assisted Services International”. Скупу је присуствовало око сто учесника, што потврђује велико интересовање стручне и шире јавности за тему примене терапијских паса у раду са децом. Кроз више тематских предавања представљени су различити аспекти ове области, од практичног рада са децом и улоге терапијских паса у образовном окружењу, до значаја добробити животиња и примене стандарда.
Оснивач Центра за пет терапију „Пријатељска шапа” Светозар Стевин говорио је о терапијским псима у раду са децом и развоју третмана уз асистенцију паса у Србији, представљајући искуства Центра и развој ове области током претходне деценије. Истакнуто је да је 2014. године формиран први терапијски тим у Србији, док је од 2018. године Центар започео организовано спровођење третмана уз помоћ терапијских паса са децом са сметњама у развоју, као и спровођење групних активности уз асистенцију пса за децу у новосадским вртићима. Нагласио је да постоје различите категорије паса у служби људи, укључујући терапијске псе, псе водиче за слепа и слабовида лица, псе помагаче и псе асистенте за емоционалну подршку, као и разлике у њиховим улогама и начину обуке.
У оквиру предавања представљен је и значај третмана уз асистенцију терапијских паса као допунског и индивидуално прилагођеног облика подршке деци са сметњама у развоју. Наглашено је да обучен терапијски пас, заједно са терапеутима, учествује у активностима које су усмерене на развој фине моторике, когнитивних способности, комуникације, социјалних вештина и емпатије. Поред индивидуалних третмана, представљене су и групне активности са псима намењене деци типичне популације, чији је циљ развијање осетљивости, одговорности и правилног односа према животињама од најранијег узраста. Посебно је истакнут значај чланства Центра у организацији „Animal Assisted Services International”, што омогућава праћење међународних пракси и стандарда у овој области.
О улози бихевиористе у животу и раду терапијског пса говорила је др Дуња Ковач, која је указала на важност добробити животиња и потребу да се током рада препознају границе и потребе самог пса. Истакнуто је да терапијски пас не сме бити изложен стресу, преоптерећењу или сагоревању, као и да правилна селекција, социјализација и разумевање темперамента имају кључну улогу у успешном раду терапијских тимова.
Водич терапијског пса Немања Савић представио је искуства примене терапијских паса у школском окружењу, са посебним освртом на рад лабрадора Мока у Основној школи „Милоје Павловић”. Кроз пример из праксе приказано је на који начин активности са терапијским псима доприносе стварању сигурног и подстицајног окружења за учење, развој концентрације, сензорну подршку и социјализацију деце.
В. д. директора Института за стандардизацију Србије Татјана Бојанић говорила је о улози стандардизације у области паса помагача и представила рад Комисије за стандарде и сродне документе Z452, Пси помагачи, која је формирана у оквиру Института за стандардизацију Србије крајем 2025. године. Истакнуто је да је формирање ове комисије представљало важан корак ка системском уређивању области паса помагача у Републици Србији и њеном усклађивању са европским и међународним праксама. Комисија се бави стандардизацијом у области паса помагача, корисника и особља за обуку, са циљем да се обезбеде јасни критеријуми и висок ниво квалитета у раду. У излагању је посебно наглашено да је почетком 2026. године усвојен први стандард из ове области, чиме су постављени темељи за развој поузданог и безбедног система подршке особама које користе псе помагаче. Објашњено је да стандарди обухватају терминологију, добробит паса, компетенције особља, процесе обуке и питања приступачности, као и да њихова примена има за циљ заштиту и корисника и самих животиња. Истакнуто је да пас помагач представља општи појам за различите категорије паса који су посебно обучени да обављају задатке ради повећања самосталности особа са инвалидитетом и превазилажења свакодневних ограничења. Такође је наглашено да стандарди представљају први корак ка стварању адекватног законског оквира, који би омогућио лакше функционисање система подршке и јасније препознавање улоге паса помагача у друштву.
Након званичног дела скупа уследила је жива дискусија, током које су учесници показали велико интересовање за стандарде у области паса помагача, радне терапије, менталног здравља и обуке паса за различите намене. Представници Института за стандардизацију Србије одговарали су на бројна питања у вези са применом стандарда у пракси и могућностима даљег развоја ове области у Србији.
Стручно-едукативни скуп „Утицај терапијских паса на развој деце” потврдио је значај повезивања теорије, праксе и стандардизације у области рада са терапијским псима. Посебно је истакнута потреба за даљим развојем професионалних и законских оквира, усклађених са европским праксама, како би се обезбедио квалитетан, безбедан и одржив систем подршке деци и њиховим породицама. Скуп је уједно показао да постоји велико интересовање и значајан потенцијал за даљи развој ове области у Србији, као и потреба за континуираном едукацијом, сарадњом стручњака и применом стандарда у пракси.
